Учитељ

заининнннииннинииинин и ининивнннининиИиа 315

Поп покопа 606 Ко покопа попу 606 Раскиселише ли ти се опанци.

Непосредну важност за избор букварских садржаја има чињеница да деца на овоме ступњу развитка нису способна за уопштавање и умовање. Од њих се, према томе, не сме сувише рано тражити, што она по својој природи не могу да дају. Зрело 03биљни натписи, упућени интелекту, оријентисани су психологијом и логиком одраслих, а не дечјом психолошком моћи. Они не могу наћи одјека у сазнању и свести детета и зато се морају изоставити из ових књига за децу.

Нажалост, једнострана и површна схватања, лутања и грешке прошлости избијају још увек свом снагом. Како се мало рачуна са дечјим мисаоним светом, како се деци намећу неразумљиви судови и колико се далеко иде у томе посведочиће доњи ставови, какви се облигатно расипају по овим књигама намењеним седмогодишњој деци: :

„Стрпљење је кључ успеха.

Зло рађење готово суђење.

Гвожђе с кује док је вруће.

Понуђен почашћен.

Испеци па реци.

Тешко ногама под лудом главом.

Ко се хвали сам се квари.

Иди мудро не погини лудо.

Прела баба лан да јој прође дан.

Виђено завољено.

Љубимо домовину драгу, посветимо јој своју снагу. Хитар буди у раду а тих у говору.

Младо се дрво савија.

Застава је Србину светиња.

Како право тако здраво.

Ако правда не помогне кривда неће помоћи. Роду на глас себи на част.

Још се није родио ко је сваком угодио. Чисту образу мало воде треба.

Често мало речи врло много важе.

Онај који штеди двоструко вреди. Домовина је наша друга мајка.

Фина роба лако купца нађе.

Кад се братска срца сложе и олово пливат може. Благо побожном и поштеном“.

Застарели, давно осуђени, метод показује се овде у пуној моћи своје настраности и доказује заиста да вербализам који је од увек био највећи школски грех није престао да влада по школама.