Учитељ

И ___________-----= ни 363

средњевековних кула данас су добро очуване шест, које скупа дају овоме месту нарочиту физиономију. Како сама подлога, тако и непосредна околина му је необично богата разним рудама, а поглавито оловом, сребром, бакром, златом и сумпором, а у последње време пронађен је и камени угаљ.

Ово насеље је подигнуто на старим рударским поткопима, као и поврх негдашњих гробља и то трачких, римских, византиских, српских, саских и дубровачких, која се налазе апсолутно по свима деловима овога насеља, а поглавито око негдашњих многобројних храмова, од којих се и данас налазе многи трагови.

По: народном предању Кратово је један од настаријих градова на нашем полуострву. С обзиром на разнолике старине, а нарочито на рударске радове, стара гробља, домаће посуђе, новац, украсне и друге предмете, ова народна традиција почива на археолошко-историјској подлози. Управо Кратово је толико старо, колико и његово рударство, а има разлога да се верује да је ово развијено и за време преисториске епохе, а нарочито под Трачанима..) Познато је да је рударство напредовало нарочито за време српске управе, када су доведени, као искусни стручњаци (Саси, те је ово место могло развити и велику делатност на привредно-економском пољу, што му је омогућило да постигне и велики ступањ народног богатства и благостања. Моћ Душановог великог војводе Јована Оливера, као и његових наследника браће Дејановића, почивала је на неисцрпном богатству кратовских рудника. Па и за време турске управе, ово рударство је цветало, а поглавито од петнаестога па до половине седамнаестога века, од када се Кратово нагло подиже, тако да је ово било по своме богатству и култури једно од најпознатијих и најчувенијих градова на Југословенском полуострву. То рудно благо омогућавало је да се јако развију и многи занати, као и трговина, која је била поглавито у рукама наших Дубровчана. |

У Кратову је кован и српски и турски новац, што је свакако наслеђено од Римљана и Византинаца. И данас се показују остаци од рушевина негдашње ковнице новца, која постоји на десној обали поточића Сарафке, у Цариној Махали.

Историја Кратова је у тесној и узрочној вези са његовим рударством. Напредак у експлоатацији рудног блага омогућавао је економско привредни просперитет Кратова, који је условљавао јачи или слабији импулс и духовне културе.

Према извесним историским доказима, Кратово је имало под Турцима извесну аутономну управу на челу које су били Срби мештани, а међу овима и више кнежева, изданака старих српских властелинских породица. Неоспорно је да је тако стање омогућило да се и под новим господарима настави у великој мери рад на нашој просвети о чему сведоче многобројни докази на основу

5) Ст. Симић: Историја Кратовске области, Годишњица Чупићеве Задуж„бине, Књ. ХХХИ. Београд 1914, страна 212—218.