Учитељ

којих се може закључити да је Крашово, са својом околином, претстављало у Средњем веку, па и доцније, крај који је на далеко зрачио са својом просвешом, као и са својим мноогбројним културним посленицима и мисионарима, који су веома задужили наш народ.

Ц, Злетовска или Кратовска школа.

Злетово је варошица у Источном крају Кратовске области, положено на десној обали Злетовске реке. Народно предање доводи овај назив од Златово, како се је у старо време звало због златних руда, које су прерађиване у Злетову. Према псшориским изворима, од почетка Х! па до краја ХТУ столећа Злешово је назив за целу Крашовску област, која се уз шо спомиње и као Злетовека страна.) Из тога разлога под овим називом треба разумети Кратовску област, која са доласком Турака напушта овај назив, место кога се појављује Кратовски крај, скраћено Кратовско, или пак кратовска област, док се назив Злетово ограничава на насеље Злетово. У нашој науци је позната такозвана Злетовска школа, која датира још од ХП века. То је старосрпска правописна школа, чија су средишта била Кратово и Лесновски манастир Светога Архангела Гаврила. Овај манастир се налази на Истоку од Кратова, од кога је удаљен за два часа пешачења, док је за пола пута ближи Злетову. Ова обитељ је, како изгледа, постојала још у ХИП столећу, ако не и раније, ма да се први пут спомиње 1330 године. Јер према животопису испосника Светога Гаврила, овај је прво живео у овоме манастиру, а како се држи, то је било негде у периоду од друге половине Х па до краја ХП века. А то значи да је овај манастир постојао још у то доба.) Данашњи храм је из основа подигао српски великаш Јован Оливер у 1841 и 1349 године.) У једном житију Светога Гаврила набрајају се око ове обитељи 11 храмова, 3 скита, 2 параклиса и 5 испосница, у којима је живело преко 200 калуђера, не рачунајући ту братију у манастиру, као и у скиту на Злетовској реци, познат под називом Пирг Манастир, посвећен Успењу Свете Богородице, много хваљен са својим лепим ћелијама. На основу ових података може се слободно претпоставити да је са време српске управе било у овоме манастиру бар око 250 монаха. Осим тога у овоме

- 5) Ст. Симић, Историја Кратовске области, Годишњица Чупићеве Задужбине ХХХШ, 1914, стр. 143—141.

У) К. Јиречек, Историја Срба 1. део, Београд 1911, стр. 21!. — Василије Марковић. Православно монаштво и манастири у средњевековној Србији, Срем. Карловци 1920, ст. 20. — Павле Поповић, Преглед српске књижевности, БИТ рад 1913, стр. 25. — И. Ивановђ СЂверна Македониз Софи 1906 ст. 100 - 101.

8) Ст. Симић, Лесновски манастир Св. Оца Гаврила, Београд 1912 год. стр. 46—48.