Учитељ

манастиру је било и седиште негдашње Злетовске епископије, којој је, на Српском сабору у Скопљу 1347 године, прикључено Морозвишко владичанство, које је том приликом и обновљено.)

Кратово пре 1912 године

Бројни књижевни споменици Злетовско-Кратовске школе заузимају једно од највиднијих места у нашој прошлости, тако да је мало крајева у Југославији, који су се у то доба тако истицали, као што је случај са Кратовском облашћу. Професор Б. Цонев набраја 56 старих рукописних књига, за које тврди да припадају Злетовској школи.“) Од ових је 12 јеванђеља, 10 октоиха 7 триода, 4 минеја, 3 Ефрема Сирних, 3 апостола, али их је још толико заједно са јеванђељима, по 2 синаксара и службеника, а по један псалтир, осмогласник, житије, лествице, зборника и стихира. По времену су 2 из ХИ века, 14 из ХШ, 30 из ХМ, 8 из ХУ и 5 и ХМГ столећа. Даље 34 је писано на пергаменту, а 17 на хартији. Од ових рукописа је само 22 у Народној библиотеци у Београду, док су остали по разним иностраним књижницама. Године 1901 ја сам купио од Фонета Гичевића из Кратова једно пергаментно и потпуно очувано јеванђеље за рачун мога професора Др. Мих.

1) Ст. Симић, Историја Кратовске области, Годишњица Чупићеве Задужбине ХХХШ, стр. 185. И у Годишникђ на Софискил Универзитетљ 1. Софил 1905, стр. 60—63.