Учитељ

оставља савести учитељевој. Такав је случај нпр. у Мадрасу и Пенџабу у Индији, у Румунији се поред лекција и припрема за предавања тражи само од привремених учитеља док су старији учитељи тога ослобођени, док у Новој Зеландији школска управа израђује у заједници са наставницима план рада за дотичну годину и сваки учитељ добија један дневиик рада у коме бележи све што је радио.

Отсуства и одмор

Отсуства и одмор који учитељи имају у току једне школске године су према разним земљама различни и по дужини и по начину употребе. Из даљих редова се види да се у том правцу јављају знатније разлике него у другим областима. Тако не рачунајући недељне и празничне дане, учитељ има право на одмор у Албанији 18 дана у току школске године, у Немачкој 85, Аустралији 70, Боливији 70, Бугарској 75, Коста-Рики 104, Данској 67, Екватору 115, Естонији 200, Француској 80, Грчкој 122, Италији 61, Литванији 90, Пе 105, Румунији 90, Португалији 102, Турској 90, Јужно-Афричкој Унији

4 ит. дД.

Као што се из предњега види, код великог броја држава тај одмор износи пуна три месеца, у мањим државама иде до 4 месеца, а у врло малом броју држава тај број износи свега 60 дана. За време овог одмора, учитељи имају право на пуне принадлежности. У неким земљама, као као нпр. у Чехословачкој, учитељски помоћници не примају за време ферија никакве награде.

Учитељи у свима земљама скоро употребљавају свој одмор по својој вољи и без ограничења. У неким земљама као нпр. у Швајцарској, дужни су посећивати недељне курсеве који се у току одмора приређују.

У Бугарској осим годишњег одмора учитељ има право и на отсуство за приватне послове од 15 дана; у Сијаму за ове сврхе одобрава се отсуство од 45 дана годишње. Искоришћавање ових отсустава није скопчано са ограничењем плате.

Пензија, болест и онеспособљење

Пензија коју добију учитељи после отслужења признатог рока службе има у основи исту црту у свима државама: диктована је социјалним обзирима који све више преовлађују у друштву и не сматра се као неко признање за ревносну службу, већ као позитивна обавеза организованог друштва.

Ова није иста у свима државама по начину расподеле и извору прихода из којих се исплаћује. Негде се даје из државних извора, негде из специјалних пензионих фондова, из обавезног осигурања и т.д. али све те установе су под контролом државе и уз њену гаранцију.

У неким државама као нпр. Пољској, учитељи државних основних школа имају пензију обезбеђену од стране државе, они пак који су под уговором имају пензију обезбеђену из пензионог фонда за осигурање интелектуалаца чије статуте опет прописује Министар социјалне политике.

У провинцији Мадрас (Индија) учитељи државних школа примају пензију од државе, док општински учитељи (приватни) су упућени на међусобно осигурање. У Боливији и Португалији саме професионалне организације обезбеђују своје чланове. У Немачкој, Белгији, Луксенбургу ит.д. учитељи добијај пенсију од државе без икаквог улагања. У Сијаму не постоји пензија ве учитељи који наврше године службе приме од државе изједанпут новчану помоћ.

У свима државама учитељи пемају истоветна права у погледу година службе за пензију. Негде је тај моменат зависан и од године старости поред година службе. Тако, учитељ има право на пензију после 20 година службе, у Немачкој после 65 година старости, Аустралији 33—41, Белгији 15—30, Бугарској 25, Кини 25, Колумбија 20, Коста Рика 30, Шпанија 35, Француска 25, Грчка 35, Мађарска 10—40, Италија 40, Холандија после 65 година службе, Румунија 35, Енглеска 30, Швајцарска: Женева 25, Неишател 35, Цирих 30, Турска 25, Уругвај 25, ит.д. Треба при овоме правити разлику између стављања у пензију по молби и по потреби службе, према нахођењу државе. У

ји да > -' === Ј=оз Поља

пи ~