Учитељ

преведене са грчког језика, а четврто дело му је оригинално под насловом: Различна позчителна наставленја, сочиненам !1еромонахољ Тоакумомђ Хаџи настолнтемђ же почтенороднаго господара Неши Марковича, родомљ % Кратова вђ Бедим:е градћ. Печатано при Кралђвском Оџниверситетћ, писмени славеносербскта, печатани 1819').

На насловним листовима прве и треће књиге стоји да су преведене на прости болгарски језик, а на другој је написано да је издана помоћу штипских хришћана, као и других болгарских градова. Ово је дало повода Бугарима да овога писца и преводиоца уврсте у ред њихових књижевних препородитеља што је свакако погрешно с обзиром на то да се је Хаџи Јоаким служио, у својим делима, искључиво српским месним говором, а позната је чињеница да је Злетовско-Кратовска Школа имала, од свога зачетка, српски карактер. Када се има у виду да је Хаџи Јоаким школован у Цариграду, где је био под утицајем Бугара, биће нам јасно да схватимо што кратовски говор сматра за бугарски. Осим тога треба нагласити да у оно време није прављена разлика између оба суседна народа, који у ствари говоре једним језиком. То се види и по томе што овога писпа новчано помаже Неша Марковић, један од најугледнијих кратовских Срба прошлога века.

Данас су у Кратову посве избледеле све успомене на овога заслужног културног трудбеника. Јован Попандоновић, трговац, коме је сада 76 година, каже да се овај Хаџи Јоаким спомиње у њиховом домаћем поменику као јеромонах Јоаким, а да то потиче услед тога што је био у неком сротству са његовим родитељима. Он је слушао од својих старијих да је Хаџи Јоаким дошао из Кичева и да је некада био учитељ у Кратову, али не зна одакле је родом.

Димитрије Ђорђевић- Крашовалија. Димитрије се спомиње као учитељ у Скопљу, где је служио у ондашњој школи часословачког типа, у којој је настава била на српском и грчком језику. За њега се зна да је у Скопљу био у другој десетини прошлога века. А у времену од 1820—1831 њега сусрећемо као даскала у српској школи у Нишу, у којој се предавао, поред часослова и псалтира и грчки језик. Умро је у Нишу као свештеник. Он нам је познат и као преводилац једнога вечног прогностикона из 1831 године, а то је свакако први српски календар у нашим Јужним крајевима, који је објавио овај кратовац, што сведочи и једна његова својеручна белешка на једноме псалтиру, који је повезан за-

ту Ефрема Каранова наводимо према Иордану Иванову, Сђеверна Македонил, Софил 1906, стр. 363 и 364. Од истога види Бљлгаретђ вљ Македониз. Софи 1915, стр. 87, 88 и 89. Он у своме делу С. Македониз тврди да је Х. Јоаким Кратовац, а доцније, у Бљлгарђте вђљ Македонил да је из Кичева. Стр. 87. — Др. ]. Х. Васиљевић, у своме делу Просветне и политичке прилике, стр. 235, 236 и 237, полемише са, Ивановим и доказује да је Хаџи Јоаким из Кратова, а не из Кичева. 256 58; Др. Ј. Х. Васиљевић, Просветне и политичке прилике, стр. 43, 102, 103,

— 242.