Учитељ

једно са преписом његовог вечног календара, а која гласи: Писа хасђ Димитри Кратовали Ђорђевићђ 8 Нишљ м(с)ца Танвариа 10, сене % Христа 1831.) Интересантно је забележити да је и први бугарски календар, који је припремио Цветко Хаџи Георгиев из Панађуришта, објављен у Будиму 1818 године, изашао новчаним средствима кратовца Неше Марковића, о коме је било говора мало пре.) Од Димитрија је и један писани зборник, са више разноликих ствари, које је сам написао или од некуда преписао. Ту је забележено и једно слово, спремљено за говор у цркви, за тим више рецепта за лечење од заразних болести итд.

Андон Јовчевић је служио у Кратову, по тврђењу Др. Јована Хаџи Васиљевића у времену од 1820—1830 године. Других података немамо о њему.)

Пешар из Ћешенова био је учитељ у селу Довезенцу осам година, негде око 1825 до 1833 годнне. Ћетеново је у саставу Рударске општине Кратовског среза.) |

Јован Петровић из Кратова, био је учитељ у своме месту негде у првој половини прошлога века, пре Јована Милевца, око 1830 године. Радио је у приватним кућама, прво у Баба Севдиној, а по том у кући Коцета Јовчевића. После је отишао у Криву Паланку, где је неко време био учитељ, а по том се је запопио и тамо био познат под називом Кратовски поп Јован.

Никола Цвешковић се спомиње као учитељ у селу Довезенцу, који је дошао после Петра из Ћетенова, где је служио једанаест година, што значи да је његово службовање у овоме месту било око 1838 и 1844 године. Даљих података немамо о њему осим тога да је био родом из села Куклице, општине Страцинске у Кратовском срезу.)

Андон Давидовић рођен је 1824 године, а умро је 9 марта 1892 године. Он је био познат и под именом Андон Дачо. Школу је учио у Кратову, а завршио је у селу Леснову. Од 1834 па до 1855 године био је учитељ прво у Кратову, у Баба Севдиној кући, која је после дошла у власништво Зафира Деспотовића, а по том у селу Леснову и у Гилану. Рукоположен је за свештеника по повратку из Гилана 1855 године. Као свештеник прво је служио у кумановским селима Бељановцу, Руђинцу, Стрезовцу и Ораху, а за тим у Кратову. Док је поп Андон био мирско лице, носио је чакшире и чепћен, а на глави бело ћече. Познат је био као врло отресит, бистар, енергичан и дрзак човек и радо се је виђао на коњу као одличан јахач. Поп Андонова породица дала је Кратову 15 свештеника. Ако узмемо да је сваки служио просечно по дванаест година, онда значи да ова датира још од половине ХУШ столећа. Поред тога ова породица дала је и Кривој

2) Иорданљ Ивановђ, Бљлгаретђ вђ Македонил стр. 90.

8) Др. Ј. Х. Васиљевић, Просветне и политичке прилике. стр. 80.

%) Иван Иванић, Срп. Школе у Турској, Годишњица Н. Чупића, Београд, 1914, ХХХШ, 310 и Др. Ј. Х. В. Просветне прилике, стр. 76—77.

5) Ив. Иванић, Срп. школе у Турској, Чуп. Задужбина, ХХХШ, 310, Др. Ј. Х. Васиљевић, Просветне прилике, стр. 76 и 77.