Учитељ

Паланци четири свештеника и то Поп Јована, који се је тамо преселио негде око 1860 тод. по том Пану, Серафима и Владу.

Стеван Максимовић, који је познат и под називом Стевчо Чепиш или краће Даскал Стевчо, заузима једно од највиднијих места међу старовремским кратовским и Јужносрбијанским просветним радницима. Он је био непрекидно учитељ од 1835 па све до краја 1892 године, значи пуних 57 година, а умро је 1897 године. Др. Јован Хаџи Васиљевић наводи да су деца из области Горње Пчиње и Криве Реке, која су хтела да се усаврше у црквеном појању и читању, одлазила у Кратово, где је био чувени даскал Стевча Максимовић. и да међу садашњим свештеницима има доста његових ученика.)

Писац овога рада, као даскал Стевчев ученик, слушао је око 1889 године, како је овај учитељ са поносом наглашавао да је седамдесет његових ученика свештеника, а кад се има у виду да је он био даскал још неколико година, слободно·се може казати да је било још десетак више, а тако исто велики је био и број његових ученика, старовремских даскала и црквених псалатова. Његов син Димитрије С. Максимовић, причао ми је да је његов отац учио школу у Кратову, али се не сећа код кога даскала, и да је постао учитељ као момак, када му је било деветнаест година, што значи да је рођен око 1815 године. Последњих петнаест година бавио се је књиговезачким занатом.

Даскал Стевча је био омален, пун, са изразитим погледом, проницљив, веома бистар и окретан, необично вредан и трудо_ љубив, при том плахе нарави, али и врло љубазан и предусретљив. Био је изврстан књиговезац, али и одличан мајстор за поповске капе и кројач свештеничких одела. Осим тога он је правио за сељаке и летње шешире од ражене сламе или пак од једног ретког и јефтиног платна, које је продавао по грош или по шездесет пара. Када није било тих послова, преписивао је богослужбене књиге, нарочито акатисте, псалтире, апостоле, збирке тропара и других црквених песама и друге. Он је био познат и као народни лекар, те се је код њега налазило у свако доба пуно свакојаких биљака, а нарочито је лечио заушке помоћу јазме, мајасил, срдобољу, главобољу, а писао је молитве и амајлије.

Даскал Стевча је носио широке чакшире, дугачко и постављено џубе модре боје или тегет од домаћег сукња. Око половине појас ђувез или затворено црвене боје у коме је вазда заденут месингани дивит. На ногама су плитке кондуре, а на глави фес затворено црвене боје чији су ободи увијени црном марамом. Око врата је носио завезану белу мараму у виду машне. Ишао је са штапом, који је сам правио и фарбао, и црним бројаницама у левој руци. Кретао се је озбиљно, достојанствено, са пуно отмености, те је и тиме изазивао поштовање свих грађана.

Стевча Максимовић је био са службом у обема кратовским школама, али највише у Цариној Махали, у којој је и започео

=) Др. Јован Хаџи Васиљевић, Просветне и политичке прилике, стр. 315. Учитељ 32