Учитељ

Dr. Milica Bogdanović: O postanju i razvitku ženskoga liceja u Zagrebu; Ivan Tomašić, Nekoliko uspomena na moju saradnju sa Matijom Jambrišak; Ljuba PIotzer-Drakulić, Učiteljica; Darinka Bazala, Nekoliko crtica o društvenom radu Marije Jambrišak; Jelisava Vavra, Majčinska pažnja Marije Jambrišak; Dr. Zdenka Marković, Književni rad Marije Jambrišak; Antonija Cvijić-Kassovitz, Svećarici u pohode.

1819. Spomenica. Deška in dekliška meščanska šola Tržić. 1919-1929. Izdalo ravnateljstvo deške in dekliške meščanske šole. Uredil: Lajovic Albin, Tržič, 1929, 8", 66.

Levec Kristina: Ob desetletnici; Lajovic Albin, Zgodovina meščanske šole v Tržiću.

1820. Станисављевић, Милан: Практично упутство за цртање и

ручни рад у духу радне наставе за 1 и П разред основних школа. Б. 1936. 80, 29.

1821. Станић, Гвозден: Педагошки есеји. Ниш. 1938, 8'.

1822. Станојловић, Милан: О наставном програму у народној школи. Споменица једне учит. генерације 69—75.

1823. Стевановић, Бран. С.: види Петров Гр. С., Деца и одрасли, с руског превео — —. Бранко Милаковић

УП. — Учишељева хроника

Правци п развој дечје лишерашуре у Бугарској

Дечја уметничка књижевност је неоспорно велики фактор у животу деце ти развијању њихове душе. Упркос томе, њој увек није поклоњена довољна "пажња, нити су пак правилно схваћени њени задаци и циљеви. Зависна од „разумевања и убеђења самих писаца и социјално-политичких услова, дечја литература узима овај или онај правац и скреће час на једну час на другу "страну. Такав је случај с литературом уопште код свих народа, без обвира какву улогу игра сама њена садржина.

У Бугарској дечја уметничка литература заузима посебно место. Њен "пут до тога положаја је врло дуг јер потиче још из дана борбе за народно "ослобођење. Дечја стихове налазимо још тада у творевинама песника Љубена Каравелова, П. Р. Славејкова, Ивана Вазова, и др., у којима су обележене "перспективе за њихов развој у будућности.

Развијање пак специфичне и народне уметничке литературе почиње још „пре ослобођења. Њен први пионер, поред осталих је П. Р. Славејков.

После ослобођења Бугарске од петвековног ропства, и ако неорганизовано; почиње непрестано да се развија просветни и културни напредак. "Тада се указује једна нарочита пажња поколењу младежи и деци. Већи број "писаца (П. Р. Славејков, Ив. Вазов, В. Н. Поповић и др.) својим писањем стварају и књижевне производе за најмање читаоце — децу. Стремљења ове прве етапе бугарске уметничке дечје књижевности, условљена су од економских прилика и самога времена. Народ претрпевши петвековно ропство, отупео и занемарио своје национално и верско обележје, застао је и у културном "погледу. Тај положај је добро схваћен од самих писаца, који, код својих књи– жевних производа за старије тако и за децу — настојавају да разбуде национална и верска осећања, као средство за одржавање нације и, с друге стране, „да на тај начин дигну културни ниво у народу. Те околности формирале су карактер и правце у првом периоду дечје литературе у виду развијања ди„дактичности, науке, религиозног и националног осећања. У тој области сре-

“