Учитељ

велика радост кад се чита Достојевски и велико ослобођење духа. То је радост кроз страдање. Али такав је хришћански пут. Достојевски враћа веру у човека, у дубину човека. Ова вера не постоји у површном хуманизму. Хуманизам убија човека. Човек се препорођава, кад верује у Бога. Вера у човека је вера у Христа, у Богочовека. Кроз сав свој живот Достојевски је пронео изузетно, јединствено осећање Христа, неку екстатичну љубав према Христову лику. У име Христа, из бескрајне љубави према Христу, раскинуо је Достојевски са тим хуманистичким светом, чији је пророк био Бјелински. Вера Достојевскога у Христа прошла је кроз огњиште свих сумњи и прекаљена је у огњу. Он пише у својим Записима: „И у Европи такве силе атенистичких изражавања нема и није било. Може бити, не као дечак ја верујем у Христа и Њега исповедам. Кроз велико огњиште сумњи прошао је мој Осана“. Достојевски је изгубио младићку веру у „Шилера“, а овим именом он је симболички означавао све, „високо и дивно“, идеалистички хуманизам. Вера у „Шилера“ није издржала огледање, вера у Христа издржала је сва кушања. Он је изгубио хуманистичку веру у човека, али је остао веран хришћанској вери у човека, удубио је, ојачао и обогатио ову веру. Зато Достојевски није могао бити мрачан, беизлазан песимистички писац, Ослободилачка светлост постоји и у најмрачнијем и најмучнијем код Достојевскога. То је Христова светлост, која и у тами светли. Достојевски проводи човека кроз бездан раздвајања, раздвајање је основни мотив Достојевскога, али оно коначно не убија човека, Кроз Богочовека поново може бити обновљен човечји лик. = ~ ж

Достојевски припада оним писцима, којима је пошло за руком да себе открију у своме стваралаштву. У његову стваралаштву рефлектовале су се све противуречности његова духа, све неизмерне његове дубине. Он ништа није тајио и зато му је пошло за руком да изврши чудесна открића о човеку. У судбини својих

јунака он је причао о својој судбини, у њиховим сумњама — о својим сумњама, о њиховом раздвајању — о својим раздвајањима, у њиховом злочиначком искуству — о тајним преступима свога

духа. Биографија Достојевскога је мање интересантна од његова стваралаштва. Писма Достојевскога су мање интересантна од његових романа. Он је унео целога себе у своје производе. И по њима он се може изучити. Зато је Достојевски мање загонетан од многих других писаца, њега је лакше одгонетнути, него, на пример, Гогоља. Гогољ је један од најзагонетнијих руских писаца. Он не открива себе у своме стваралаштву, он је себе прикривао и он је собом однео тајну своје личности на други свет. Мучно, да ће се он ма кад потпуно одгонетнути. Таква загонетка остаје за нас личност и Владимира Соловјова. У својим филозофским и богословским студијама, у својој публицистици Вл. Соловјов је себе скривао а није откривао, у њима се није огледала противуречност његове природе. Само по неким песмама можемо се не-

26%