Учитељ

Из тих разлога и настала је потреба науке о васпитању, у којој и учитељи, као активни васпитачи, учествују.

Ми знамо да се васпитни циљеви код свих народа постављају увек онако, како налажу њихове прилике и потребе. Али, сви ти циљеви могу се свести на један једини циљ, који не познаје границе појединих нација, а он је: сузбиши по могућсшву, све негаШивне чиниоце човекова духа, који сметају да се међу људима пи у њиховим заједницама развије здрав и кормалан живот, који ће бшти подједнако узвишен за све људе, који од себе дају све и духовне и материјалне вредности да до тих тековина дође.

Да би се тај циљ осшварио, неопходно је развиши, иппо је могуће више, све позишивне чиниоце и мобилисаши их до максимума. Ако се жели постићи што пре остварење овога свеопштег заједничког циља, потребно је, да све људске заједнице, у домену свога деловања, пронађу код својих чланова оне позишивне чиниоце, које могу супрошставиши егоизму п другим негашивним чиниоцима џи исте, по могућству, уздићи до култа.

Наш народ је, још врло рано, пронашао међу тим чиниоцима самоодрицање, као једну од најбољих прошившеза егоизму...

Свима је довољно познато, под каквим је околностима наш народ живео и развијао се, те није чудо што он у погледу васпитања, образовања и цивилизације није могао ићи у корак са осталим културним народима. Али, зато и ако није био у срећним · околностима, да се његова васпитна наука развија по једном одређеном систему, као што је то случај код других народа, он је ипак стварао своју посебну, истина несистемашизовану, али врло обимну и узвишену колекшивњу педагогију, коју није стварао кабинетски научник, већ прости пук, ратар и народни гуслар.

По својој моралној садржини, по истицању оних позитивних чинилаца о којима је реч, као и по начину на који су ти чиниоци обрађивани и излагани, наша народна педагогија, изложена у дивним стиховима наших, надалеко и ван наше земље познатих, народних песама простим народним језиком, схватљивим свима и свакоме, превазилази све васпитне системе научнички обрађене и примењене код других напреднијих народа.

У тим лепим народним песмама, иако не систематски, обрађени су без мало сви васпитни проблеми, што је врло добро запазио неумрли, славни лиричар Милеша Јакшић, који ми, приликом једног разговора о нашим народним песмама и њиховом васпитном значају, још као ученику учитељске школе рече:

„Та зар има лепше и приступачније педагогије него шшо су наше народне песме!“

И заиста! Овај славни песник био је у пуном праву.

Наше народне песме и нису ништа друго него једна инсшинкФивна педагогија, изложена у класичном десешерцу, чисшим народним језиком.