Учитељ

418 И

ности, приносе себе нештедимице на жртву за његово пуно остварење.

Ту су: Милош Обилић, оличење сједињене човечности и јунаштва; Топлица Милан и Косанчић Иван, побратими Милошеви обојица оличење чврсшине постојаности и иншензивне заједничке воље, која не познаје никаквих препрека, нити зна за страх, већ само за жртву и победу. Они заједнички извршују свој животни задатак и јуначки гину, пошто су га извршили. Све то они чине

„За крст часни и слободу златну“.

Ту је и стари Југ Богдан са својих девет Југовића, који, схватајући високо своју човечанску дужност, не хтедоше, ни на најнежнија преклињања своје, иначе врло вољене сестре, царице Милице изостати иза „честитога Кнеза“, већ јој редом овако одговораху: „Иди сестро на бијелу кулу,

Не бих ти се јунак поврашио Да бих знао да ћу погинути. Идем сејо у Косово равно

За крст часни крвцу прољевати И за вјеру с браћом погинути...“

; Ту је и слуга Голубане, кога сам Кнез одвраћа да не идеу бој, већ да онесвешћену царицу носи у двор и тамо остане, говорећи: „Голубане, моја вјерна слуго Узми госпу на бијеле руке Пак је носи на танану кулу Од мене ти Богом просто било Немој ићи у бој на Косово. . .“

Голубан, немајући куд, заплака се, сјаха с коња и:

„Узе госпу на бијеле руке, Однесе је на танану кулу

Ал свом срцу одољет не може Да не иде у бој на Косово. . .“

Пошто је извршио заповест Кнежеву, те однео царицу онесвешћену на „танану кулу“ 0н узјаха коња и оде на Косово, де не би његова жршва изостала.

Па не само да је у овом лепом циклусу песама певано јунаштво људи, већ то јунаштво, самопрегор и самоодрицање са њима деле и жене.

Можда је најлепша, најганутљивија и најмаркантнија песма од свих у овом циклусу „Смрт мајке Југовића“. У њој мајка даје највећу могућу жртву и то: старог Југ Богдана, својих девет синова, које је она на својим нежним материнским грудима одгајила, — у које је она уткала сву своју материнску љубав, сав. свој живот. Е