Учитељ

је заувек подлегао срчаном удару 16 јануара 1927 године (по новом к.) у Београду и сахрањен у гробљу код цркве св. Николе.19) Цвијићеви ученици и сарадници писали су о свом великом учитељу с особитим пијететом, истичући ове његове главније особине. Одлучност је избијала из његових увек снажних, енергичних и живих покрета. То је био научник оштра ока и ерудиције. Он је био даровит научник који се одликовао као организатор идејама, као истраживач проницљивошћу и као човек хуманим врлинама. Истицао се склоношћу ка истрајном раду, са темељитим разумевањем и дубоким проучавањем. Био је непоколебљив и чврст у испуњавању узвишеног животног задатка: солидног научног рада и истинског дизања наше науке и морала. У времену националних прегнућа и стварања Јован Цвијић је био један од најсјајнијих наших духова, морални и интелектуални вођа нашега народа. Презирао је ништавило и ситничарство обичних људи. Због свих ових особина његова је појава уливала велико поштовање према њему као научнику и као човеку. Цвијићеве „речи и дела и цео његов живот јасно сведоче да он на себе није мислио и да није хтео да мисли“. А по речима Лисијена Галоа „то је био један леп живот, који се прерано завршио, живот умна човека који се трошио без граница у размишљању о науци и о својој отаџбини.“ Петар Ж. Петровић

П. — Проблеми и решења

О нашој основној школи')

Кад човек размисли о знању које је стекао у току свога школовања, јасно му је да је највише знања добио у основној школи. Можда је више знања, или боље општег искуства стекао само још у годинама пре него што је пошао у школу, т.ј. за првих шест до седам година живота. Научио је тада да говори, да изражава све · што му је потребно, стекао је општи појам о спољашњем свету, укратко стекао је оно што је најважније и најосновније у људском знању и на чему се оснива све оно што ће доцније научити искуством, размишљањем, примањем од других. Временом, упркос већим напорима, све се мање новога дознаје. У детињству свака је прочитана књига откровење; а доцније, колико ли књига прочитамо да бисмо наишли на штогод заиста новога!

19) Нажалост Цвијићев гроб је и до данас остао без икаквог виднијег обележја, а то по свој прилици зато, да би, његов гроб, бис огледало данашњег друштва и времена.

1) Предавање одржано на Радиу у Београду 8 марта 1940 год. Ми с великим задовољством ово предавање штампамо у „Учитељу“ и молимо уваженог професора г. Ђају да се још који пут овако лепо сети наше основне школе и њених радника.

Уредништво