Учитељ

пунити за прво време: спајањем одељења, укидањем по вароши Ш разреда за ону децу која иду у гимназију, увођењем полудневне наставе, враћањем пензионисаних учитеља-ица, употребом свештеника и других писмених лица за учитеље и постављањем учитељица иу Ш и [ТУ раз. по мушким школама.

Благоје Илић. Кад немамо довољан број наставника онда првенствено постављати учитеље по већим и важнијим местима.

Светозар Ђорђевић, мишљења је, да се свештеници корисно могу употребити, само им одредити време за чинодејствовање, даље употребити богослове и ђаке са универзитета.

М. Рабреновић противан је постављању ђака гимназиста и са универзитета, јер они немају ни спреме а многи ни воље за рад, пошто им је то привремено занимање. Ако се они буду морали узимати, онда их искључиво постављати по местима где има више наставника: где би добијали упутства и стално били под надзором, те би морали радити а не постављати их, као до сада, по четвороразредним неподељеним школама. Противан је и постављању свештеника, јер они поред недовољне стручне спреме, услед раштрканих парохија, при вршењу погребних чинодејства, морају прекидати рад у школи по читав дан. Напомиње, да већу пажњу треба обратити на квалитет него на квантитет наставника. Ма колики број наставника имали тако их распоређивати: да ниједно место не остане без наставника, јер је боље да у сваком месту имамо по једног наставника, који ће бити и културни радник на другим пољима, него у једном месту, да имамо више наставника а у другом ниједног. Но без употребе горњих лица за наставнике, потреба наставника задовољиће се и редовним учитељима: исписивањем из школа ђака, који се више година по уписницама воде као ђаци а школу не посећују, спајањем одељења и увођењем полудневне наставе. У недостатку ових, од нестручних лица узимати само женске, јер су трудољубиве и радо примају савете, те ће трудом и добивеним упутствима надокнадити потребну спрему. Пошто полудневна настава штетно утиче само на наставничко здравље, то их знатно наградити да би с вољом радили.

Славољуб Панић. Одобрава увођење полудневне наставе, само у растуреним местима, тако је удесити, да једног целог дана долазе једна деца а другог дана друга. Муслиманска одељења са свим укинути а муслимане описмењавати у вечерњим школама. Пензионисане учитеље из Нових области вратити у дејство. Слаже се, да за наставнике првенствено треба узимати женске, које су свршиле Домаћичку радничку школу у Скопљу, Радничку школу Ж. друштва у Београду и Вишу женску школу.

Сретен Динић, износи, да од нестручњака једино би требало узимати свештенике јер су они својом сталношћу ту везани за тај народ, па ће се трудити да постигну потребан успех. Слаже се, да пензионисане учитеље треба вратити.

Драгољуб Филиповић, напомиње, да колико је важно питање о попуњавању наставничких снага толико је важно питање и наставног програма. Ради тога препоручује организацију илустрованих књига, нарочито народних песама, које су најпријемљивије за народ.

|. — ПРОДУЖНО ШКОЛОВАЊЕ

Господин Министар просвете и Црквених послова. Морамо се побринути и за оне, који су пре рата свршили основну школу а своје школовање неће продужити у гимназијама или којој стручној школи, За прво време за њих се могу завести празничне школе. Поред тога добро уредити сеоске књижнице које ће допуњавати и проширивати добивено знање, стварајући интересе за сазнавањем и тако стално држати ученике у вези са школом и књигом.

Милан Рабреновић. Пошто за наставнике ових школа имамо рачунати једино на наставнике основних школа, који ће радити већином по школама са полудневном наставом те се предавања за ученике који су свршили основну школу и остали код куће могу држати једино недељом и празником и у вече. Празнике оставимо за одмор наставницима. По селима установити недељне а по варошима вечерње школе. Сеоска деца походила би