Учитељ

школу пре и после подне а варошка три пута У недељи. Због раштрканости кућа вечерње школе нису за села. Тако исто непрактично је, специјално за ове прилике, установљавати за њих нарочите зимске течаје, јер би се у том случају ђаци-редовни распуштали, а распуштати ђаке, који три године нису походили школу и који имају полудневну наставу нецелисходно је.

Чедомир Тодоровић, похваљује - држање оваквих конференција. Мило му је што министарство хоће да чује мишљење и искуство других, и што не стоји на старом бирократском гледишту: да само оно зна шта и како треба само да наређује. Изјављује жељу, да у министарству треба да буде извесне непрекидности и сталности. Напомиње, да као што има извесних варијација у извођењу наставног програма према месту и околини, тако има бити и у извођењу полудневне наставе, што би се имало утврдити на окружним и среским већима. Не верује да ћемо имати продужне, недељне и празничне школе, јер је наставнички кадар исцрпљен борбом и патњама, те поред рада у полудневној настави неће моћи радити и у овим школама. Препоручује, за места у којима су куће далеко од школе, да се заведе зимски одмор, за које би време редовно походили школу старији ђаци. Ове зимске вежбе продужити за годину две. Остало време преко године служити се књижницом. Поред тога одржавала би се јавна предавања и све скупа би било довољно за ове ђаке.

Светозар Ђорђевић, говори о настави за писмене. Предлаже да се за њих установе нарочити курсеви, на којима би наставници били свештеници и то обавезно. Велику важност придаје предавањима за народ, која треба да држе: судије, лекари, инжињери и други чиновници. Истиче потребу заједничког рада свештеника и учитеља.

Драгољуб Филиповић у место празничних и недељних школа истиче држање предавања за народ — народни универзитети. Износи начин на који је он заинтересовао његове сељаке за ова предавања.

Сретен Динић. Као главни разлог што је наш народ незадовољан са писменошћу ђака који излазе из школа, јесте што деца нису обучена рукописном читању, стога препоручује да се у будуће поклони већа пажња рукописном читању. Износи да је народна интелигенција у последње време ипак доста урадила. Наводи примере (гл. Саве Урошевића, Ж. Дачића, Батута, Д. Поповића, Др. Марковића и друге). Налази да сада код толико важних питања, питање о продужном школовању треба изоставити.

Синиша Протић противан је увођењу полудневне наставе, што се код ње радно време скраћује те се неће постићи потребан успех. Противан је и стога, што учитељи заморени радом у полудневној настави не би могли радити у продужним школама. Налази, да једини наставници који треба да раде у недељним школама јесу учитељи. Верује, да ће успех у овим школама бити само онда, ако се учитељи добро награде, јер данас мало идеалиста има. Ове школе треба установити како за мушке тако и за женске. Предавања за ове школе завести зими а радити четвртком по подне и недељом пре или пре и по подне. Наћи пута и начина да се Ђаци нагнају да уредно походе школу.

ЗАПИСНИК

| састанка, одржаног 10 октобра 1916 године. Рад почет у 4 часа о завршен у 7 и по по подне,

СПРЕМАЊЕ УЧИТЕЉСКОГ КАДРА

Господин Министар просвете и Црквених послова. Знам да је најбољи начин отварање потребног броја учитељских школа, и трудићу се да их отварамо шта више, али то је врло споро и скупо, а ми морамо да идемо интензивно (спрема) и брзо (број учитеља) стога желим да и од вас чујем на који би се то бржи начин с успехом могло постићи.

Милија Луковић отварањем курсева у више места, У које би се примали свршени ђаци ТУ разреда гимназије па на више. Трајање курсева удеП тако, да они који су свршили више разреда гимназије мање уче и обрнуто.