Учитељ

Господин Министар. Можемо се помоћи и на овај начин. Да се у МГ и УП разред гимназије придодају и предмети из педагошке групе, тако, да ови ђаци поред општег образовања које ће добити у гимназијама, добију и потребну стручну спрему на овим отсецима-курсевима.

Славољуб Панић боји се, да ови учитељи неће имати сва права осталих учитеља, иначе није противан овим курсевима. (Г. Министар изјављује да ће их у свему изједначити са осталим учитељима).

Чеда Тодоровић слаже се у начелу да се за учитеље узимају и лица са недовољном спремом. Противан је да се бољи учитељи из Старе границе у маси шаљу у Нове крајеве. Тражи да Старе границе имају најбоље учитеље. Мисли да се и учитељи могу узимати за наставнике ових курсева, који би предавали педагошке предмете и школски рад.

Благоје Илић слаже се са Чедом у погледу постављења учитеља за наставнике учитељских школа. Износи како многи педагози са докторским титулама не смеју да држе угледна предавања ђацима. Одаје хвалу неким нашим старијим педагозима. Налази да би за први мах могли се послужити курсевима: Тако, ђаци који су положили нижи течајни испит имали би бити на курсу 2 године, а који су свршили М разред имали би бити годину дана. После две године поново би полагали испит и ко положи стиче сва права. Тражи да као специјални предмет на овим курсевима буде администрација.

Милан Рабреновић. На прошлој конференцији напоменуто је да се за први мах могу послужити-попунити сва места како у Старој Србији тако и у проширеној: ако се из школе испишу сви ђаци који се само воде по уписницима а одавно су престали, спајањем одељења и увођењем полудневне наставе, пазећи да првенствено свако место добије по једног учитеља па онда да се попуњавају друга одељења појединих школа. За први час то ће бити довољно а за доцније отворити што више учитељских школа. Да би смо за педагошке предмете у свима местима имали добре педагоге, предлаже, да се у већим местима где има учитељска школа отварају паралелни разреди. У место да уписујемо по 50, да уписујемо 150 ђака. Није противан ни учитељским курсевима при гимназијама, само жели да њихово трајање буде колико и у учитељским школама и да почињу педагошки предмети од М разреда. Противан је сваким специјалним курсевима (ван гимназија) јер би такви учитељи излазили без потребне стручне спреме и врло млади,

Синиша Протић противан је сваким учитељским курсевима. За спремање учитеља препоручује једино учитељске школе, јер ако се жели да учитељи имају потребну спрему не само за чисто школски посао већ и за привредне послове онда се то једино може добити у добро уређеним учитељским«“школама. Благоје Илић. Сви желимо то што хоће Синиша, али шта ћемо да радимо без потребног броја учитеља док не будемо у могућности да из Учитељских школа добијамо потребан потребан број учитеља.

Сретен Динић слаже се са г. Чедом Тодоровићем да и учитељи могу бити наставници учитељских школа; износи пример са Милојем који је са учитељском спремом с успехом предавао у учитељској школи. Тражи начин на који се учитељи имају задржати да не иду у друге струке; налази га у довољној материјалној награди. Износи да млађи учитељи немају љубави ка своме позиву, да раде без воље, да је и њима овладала материјална култура. Тражи да се код ђака учитељских школа створи љубав ка школи и народу.

Светозар Ђорђевић налази, да је кривица до наставника, што нису успели да их загреју за позив учитељски. Они су хладни и нису се заинтересовали судбином својих ђака. Износи пример својих наставника који су их и како одушевљавали и загревали као и оних који су увек били равнодушни и хладни према судбини својих ђака. Прима г. Министрову меру за ограничен број година спремања учитељског кадра. А да би у ове школе долазили не само они који морају већ и они које желе, тражи већу награду. Напомиње, да би сада требало позвати на курс оне ученице које су свршиле Вишу Женску школу а сада су избегле, има их око 20 а доцније по ослобођењу, све такве ученице позвати на курс од годину дана те би се и на тај