Учитељ

начин помогли и добили знатан број добрих наставника. М за богослове би установио учитељске курсеве. На учитељском курсу би завео предавања не само педагошка већ и друга, а предавања поједина могли би држати и учитељи. Захтева да наставници по учитељским школама морају пред ђацима одржати бар по једно предавање угледно из сваког предмета. Даље је, да се за све учитеље заведу пољопривредни курсеви. ·

Драгољуб Филиповић је за две врсте учитеља: са пуном спремом и мањом спремом. За ове последње установили би се курсеви од 3-4 мес. на које би се позвали писменији сељаци, општинске деловође, онеспособљени ратом поднаредници и наредници, који би по свршетку курса искључиво се употребили у Старој Србији за описмењавање одраслих и неписмених. Налази да су боље учитељске школе него гимназије, јер оне спремају за живот. Тражи да ђаци који би свршили учитељски курс уз М и МТ разреду гимназије иду на универзитет и по свршетку истога оду у Хрватску за учитеље, а учитељи отуда да долазе овамо. Тако исто тражи да наше Старе границе имају старе учитеље. Налази, да учитељ треба да зна и пољску привреду, хигијену, да уме да ушприца серум, да буде прави народни учитељ.

Начелник министарства. Имамо знатан број ђака из учитељских школа који су свршили по један, два или три разреда. За њих је довољан један курс па да доврше и заокругле знање. Износи да за учитељске школе имамо довољно педагога.

Господин Министар боји се, да се захтевом: да учитељи поред потребне школске спреме имају довољну спрему из пољске привреде и хигидене учитељи не преоптерете и да не буде сваштарства. Налази да је боље да учитељи иду на пољопривредне курсеве по својој вољи а не да им се они намећу пре него што су постали учитељи.

Чеда Тодоровић је противан да учитељи раде друге послове сем рада у школи, који треба да је главни а скоро и једини посао учитељев. Не жели да млађи учитељи иду стопама својих старијих другова. А народ треба васпитати да, као год што од учитеља тражи да учи децу у школи, да тражи и од економа, претседника и шумара да им врше своју дужност, а не да учитељи врше њихове дужности и да буду сваштари. Š

Сретен Динић слаже се са Чедом и вели, да се до сада радило по нужди. Признаје да су и други радили са успехом на пољској привреди. Предлаже да учитељи и професори предаду списак лица за које мисле да могу бити учитељи, по том да се образује нарочита комисија која би оценила који би од њих могли бити учитељи.

Синиша Протић налази да је неоправдана бојазан, да ко ради ван школе да је то на штету редовног посла. Да не би било лутања налази, да. учитељи у школи треба да се спреме и за остале послове који очекују учитеља.

VI. — Учштељева библиографија

Прилози југословенској Педагошкој библпиографији

1824. Stupan Milica: Kako vzgojim svojo deco. Ха тезсапзке, Ктеске in proletarske matere. Sestavila — —V, učiteljica na vadnici drž. učiteljišča v Mariboru. Maribor, 1932. 8%, 148. Založba revije, Žene in doma o Ljubljani.

1825. Stupan, Milica: Teško vzgojljivi otroci. Maribor, 1936. 89%.

1826. Томинџић, Д.: види, Русо, Жан Жак, Емил или о васпитању, превео — —.

1827. Теодосић, Рад.: види, Блонски П. П., Педологија у народној школи, превео — —. |

_* m 4"