Учитељ

Два су гледишта по питању уџбеника у овом погледу: по једном држава сама улази у оцену вредности уџбеника који треба да послуже васпитним циљевима које је она поставила, и она сасвим брижљиво бира или одбацује материјал уџбеника који јој се у ту сврху стави; друго би гледиште захтевало слободну научну конкуренцију, при коме би се самој пракси и животу оставило последње право да определи, који је уџбеник бољи а који лошији. Међутим, колико смо већ о томе раније писали, осим неких америчких држава, нигде није у толикој размери заступљена слобода издавања уџбеника.

3. Државе морају водити рачуна да трговачка конкуренција између писаца и издавача не доведе смањењу квалитативне вредности уџбеника. Њена је дужност да се стара да све књиге, а нарочито оне за ниже разреде народних школа морају да задовоље у што већој мери захтеве педагошке, техничке и економске. Ово нарочито вреди за књиге намење сасвим младим ученицима а у првом реду за читанке.

По правилу конкуренција је један позитиван фактор а који увек води ствари побољшању. Та врста конкуренције између аутора и издавача, била би у сваком случају прихватљива и корисна. Међутим, у случају да би она узела негативан обрт и водила ствари декаденцији како у погледу педагошком тако и у погледу техничком, апел упућен на државе је сасвим умесан.

4) У земљама где се даје од власти одобрење, потребно је да оно дође пре излажења књиге и дау комисији која то одобрење даје буду заступљени и најспособнији учитељи народне школе поред инспектора и чиновника Министарства.

Јасно је да је овим захтевима лако удовољити и да су они у свему оправдани. Учитељи су по самој природи ствари несумњиво позвани да даду свој суд о практичкој примени једног уџбеника, користећи искуство дужег рада са уџбеницима. Поред тога, они су у могућности да имају критеријум заснован на стварности и да извесне теориске новине подвргну облицима могућности реализовања.

5) Желети је да се критеријум за одобравање уџбеника сведе углавном на њихову педагогику и методику вредност, али исто тако они морају да буду сагласни са државним установама као и да теже приближавању принципа на којима је засниван живот нације са принципима на којима се заснива живот човечанства.

Делокруг утицаја једног уџбеника ограничен је у научном смислу оквирима педагогике и методичке науке. Али изван тога делокруга, у овом се зкључку мисли на један шири утицај политичке природе. Испољава се тежња да се хоризонат дечије мисли прошири ван географских граница отаџбине и да деца добију појам о принципима мира људске заједнице човечанства. 6) Да не би честе промене уџбеника деловале штетно на ученике потребно је:

а) да број уџбеника који се одобре буде ограничен како у погледу научне гране, тако и у погледу самог разреда.

6) да одобрење важи за дужи период времена,

в) да нарочито у основној школи број одобрених уџбеника буде што мањи;

г) да се без довољно разлога не допусте веће промене у тексту једног уџбеника у поновљеном издању;

е) да се школске власти у једном месту споразумеју о уџбеницима тако, да кад ђак прелази из једне школе у другу не мора да купује уџбенике.

7) Уџбенике треба ослободити свих дажбина, како у погледу државних такса тако и у погледу његове експедиције из места у место.

Ово првенствено одговара економским захтевима које треба да задовољи уџбеник у односу на своје купце. Што год је мање више оптерећен дажбинама у колико је његова откупна цена мање доступна ширим слојевима ученика. Свакако је оправдано учинити уџбеник најјевтинијом књигом.

8) Пошто је улога уџбеника да буде само помоћник у настави, потребно је да се наставнику остави слобода на који ће он начин да га користи у оквиру програма.