Учитељ

ду Желети је, да све књижнице школске набаве све врсте уџбеника како последње тако и раније, како би наставници могли да имају преглед тога развитка и прошире обим експериментације својих метода.

Појмљиво је да рад наставника не сме да иде механизирању. Он треба да има при руци више повода из којих ће чинити избор како градива тако и метода и тиме у свој васпитни и настивни рад унети што више динамике.

На истој конференцији, као што смо напред напоменули донети су закључци и о учитељевој награди и ми их у даљим редовима износимо, морамо стога што је та тема за учитељство свих земаља па и за наше од неопходног интереса.

Конференција Међународног Биро-а је и у овом питању, као и у питању уџбеника заузела. првобитно један начелан став. Он би био изражен у следећим закључцима :

Конференција сматра i

да учитељи као просветни радници треба да имају за себе и своју породицу задовољавајуће услове опстанка, који одговарају социјалном нивоу који им прапада, а у исто време одговара важности службе коју врше;

да се они тој служби не могу посветити са пуно слободе духа ако би били оптерећени још и бригом за свој материјални опстанак;

да учитељи треба да имају плату толико велику да би им могла да обезбеди достојан и задовољан живот.

Ради тога, Конференција упућује владама заинтересованих држава поруку са следећим закључцима :

1. Ма каква била правна ситуација учитеља државног чиновника, општинског или обласног, услови за његов улазак у службу, пошто претходно одговарају обзирима интелектуалних и моралних квалификација, треба да буду такви, да његова служба и место буду обезбеђени за дуже време и да их не могу бити лишени без тешке кривице и после правилно проведеног судског поступка.

У истини, ни једна мисао можда није више актуелна и више потребна учитељству од ове. Она је не само сатисфакција онима који су без икакве потребе губили и место и службу, већ треба да буде исто толико и опомена меродавнима од једног највишег Међународног форума, да се са оваквим погрешкама којих се кроз деценије не могу да ослободе владе свих могућих беда и трзавица и држава, треба једном да престане. То не траже више

само лични интереси гоњених, које они врло лако превиђају, већ то тражи призната научна савест целог човечанства.

92. Учитељи треба да добију плату која одговара њиховој мисији и која неће да их стави у нижи однос према оним категоријама других чиновника или чак и мануелних радника.

За наше прилике, овај закључак је од особите важности, јер је познато, да су југословенски учитељи у извесном односу инфериорни према чиновницима исте стране и категорије. Недавно смо саслушали предавање једног универзитетског професора који је утврдио, да су услови за добијање МУ групе и респективних повишица у плати тежи за учитеље него за остале државне чиновнике истих квалификација.

3. Принципијелно узев, не треба да постоји, осим ако то не траже неке специјалне околности, никаква разлика између основне плате учитеља у градовима и оних у провинцији. Нарочито не треба да постоји никава разлика у плати између учитеља и учитељица.

Код нас се може установити, да су спроведене разлике и у једном и у другом случају. Разлике нису до душе у основној плати већ у додацима на скупоћу, али се није сасвим правилно поступило, јер је већи број намирница и потреба које купују на селу далеко скупљи за њих него за учитеље у вароши. Према томе је нелогично да они имају мањи додатак на скупоћу од њих.

То исто важи и за принадлежности учитељица, које су знатно смањене према учитељима, нарочито удатим. У неким државама је то смањење имало такве размере, да су учитељице удате (као нпр. у Бугарској) напу-