Учитељ
стиле службу, јер им је бољи рачун да не раде и привређују у кући, него да буду У служби.
4) При одређивању плате учитеља са села у односу према учитељима у вароши, треба водити рачуна о нарочитим погодбама варошког живота (у колико су оне отежане скупоћом станова и намирница) али с друге стране ваља водити рачуна о материјалним тешкоћама које имају сеоски учитељи и о трошковима којима су они изложени нпр. ради школовања своје деце у варошима, ради лекарске помоћи итд. Ови трошкови треба да буду признати и накнађени.
5) Желети је да се учитељским породицама оптерећеним децом признају нарочити додаци на децу ради издржавања и школовања.
6) Изван напредовања које омогућује добијање положаја, треба да се обезбеди у обиму једне групе напредовање на бази година службе. Почетна плата у једној категорији не треба да се одвоји дужим временским интервалом од завршне; напротив напредовање треба да долази брзо тако кад наступи моменат за одлазак у пензију, учитељ може имати за основ максимум плате у основној групи.
7) Учитељи могу поред своје професионалне дужности да приме и друге дужности које би им биле хонорисане. Желети је нарочито, да се они ангажују у пошколским. курсевима (продужне школе). Свако друго ангажовање изван професионалних треба им забранити јер би могло да убије њихов морални углед. И
Овакав закључак је схватљив само у смислу осталих закључака о плати учитеља, који води рачуна о његовом потпуном моралном обезбеђењу. Тамо где им закључци нису праведни и где је учитељ преслабо награђен, он је принуђен да се ангажује што више па чак и изван стручног тосла, да би обезбедио себи и породици срества за опстанак.
8) Број недељних часова треба да буде толики да пружи могућства учитељу за одмор и за лични рад и усавршавање и за нужне припреме за наставу. У сваком случају не треба да пређе 30 часова.
9) Учитељи основних школа треба да имају право на плаћено отсуство у случају болести и порођаја; они исто тако треба да стеку право на већу пензију и то што раније, како би у случају њихове смрти, њихова породица била збринута.
Ако би се ови закључци спровели, учитељи би у материјалном погледу били добрим делом обезбеђени. Али за 2 године, одкако је ова порука упућена, није још ништа учињено.
Д. М.
ЈУГОСЛОВЕНСКО УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ НАРОДНИМ УЧИТЕЉИМА-ЦИМА
Време у коме данас живимо налаже нам, да оставимо на страну све личне бриге, нетрпељивости и разилажења, а да се посветимо нашој примарној дужности: раду на националној солидарности, дизању вере и оптимизма у нашем народу, јер на томе почивају наша слобода и наша сло. бодна држава.
Народни учитељи везани традицијом за оне учитељске генерације, које су кроз најмучнију и најславнију историју показале светао пример у служби слободе и слободне државе, у данашњим моментима пружиће све своје силе да се на свима местима и у свима приликама снажи дух народне солидарности и готовости: да се за одбрану Отаџбине ништа не зажали и ово начело дигне до највећег степена.
Као будни стражари на бранику националних интереса, ми у овим моментима остављамо на страну све наше унутрашње распре, уколико их је било, да бисмо се посветили само националној и патриотској дужности и то не само помажући, већ предњачећи у подухватима, који имају за циљ одбрану наше слободе и духовно окрепљење нашега народа.
Централна управа Југословенског учитељског удружења, уверена да у овом моменту само тумачи осећања и расположења свих народних учитеља драге нам Отаџбине, позива народне учитеље да све своје акције дигну