Учитељ

на висину данашњих потреба и прилика и престану са радом на питањима, која се решавају само у редовним приликама.

Народним учитељицама, чија је важност баш у данашњим моментима од огромног националног значаја, посебно поручујемо да у свима приликама ставе себе на расположење за потребе које нација њима поверава, а нарочито бригу која на њима почива у вези са заштитом деце и радом у Црвеном крсту.

Као што су предратне и ратне генерације народних учитеља у легендарној служби и узмаху исписале најлепше странице у борби за нашу националну слободу и независност, нека садашње учитељске генерације ни у чему не изостану и нека им пред очима увек буде путоказ чињеница; да је прву Карађорђеву звезду од резервних официра добио народни учитељ.

Наша драга Отаџбина, сва прожета жељом да живи у миру и слободи, нека у пуној мери рачуна на одушевљење народних учитеља и нека буде уверена да ће они за њу дати све, али њу ни по коју цену.

Из седнице Извршног одбора Југословенског учитељског удружења, 17 маја 1940 године.

Претседник Југословенског учитељског удружења Секретар, Иван Димник, с. р.

Миленко Лазић, с. р.

РЕЗОЛУЦИЈА

Савеза Народних универзитета Вардарске бановине, донета на ванредном скупу дана 9 марта 1940 г., у Битољу:

1) Савез констатује потребу јединственог, планског и систематског рада на просвећивању села;

2) Просветни рад на селу треба организовати, у погледу метода и циља, према ставу и нарочитим потребама сваког краја посебно;

3) Просветни рад на селу, који се изводи приватном инцијативом, треба сасвим да се уклопи у општи план и програм који изводи држава и друге установе преко школа;

4) Просветни рад на селу има се наслањати на народну школу и народног учитеља; због тога, указује се потреба да се изгради посебан тип сеоске школе и сеоског учитеља;

5) Савез истиче потребу да државна просветна власт створи једну анкетну комисију која би имала, уз учешћа свих заинтересованих власти и установа, да проучи у начелу проблем просвећивања села и да изради план, методе и средства за рад на селу.

Савез саопштава ову резолуцију свима заинтересованима с намером да питање просвећивања села узму у претрес и поведу акцију за његово унапређење.

Школе у Финској

До 1809 године била је Финска под шведском управом.) Стога до те године историја њених школа спада у историју шведског школства. Те године Шведска је Финску уступила Русији. И поред руског централизма Финци су

') Петар Велики ратујући са Швеђанима (Карлом ХИ), миром закљученим у Ништату 1721 год. добио је Лифландију, Естландију, Ингерманландију, део Карелије и део Финске са градом Виборгом (стр. 266). Рат Густава 1 против Катарине, ради повраћаја земаља, које је Русија узела од Шведске, завршио се без икаквог успеха по Швеђане 179) (стр. 368). Трећи рат између Русије и Шведске вођен је од 1808—1809. Руси су заузели сву Финску и неприступачну тврђаву Свеаборг, затим Аландска Острва. Зими генерал Барклај-де-Толи прешао је преко леда Ботински Залив у земље саме Шведске. Карло ХИ закључио је са Алсксандром 1 (Наполеоновим победиоцем) мир у Фридрисхаму 1809, па је уступио и остали део Финске, до реке Торнео. Цар Александар оставио је Финској раније шведско уређење, назвао ју је велико кнежевство, поделио му нарочиту управу, па је овом кнежевству придружио и Виборску губернију, тј. финске земље, које су заузели Петар [ и Јелисавета. Физци су имали сво сејм, готово сву унутрашњу самоуправу, свој новац, а фински језик је био школски језик (400). Цитирано по К, В. Елпатњевску, „У чебникђф русскојд исторли.“

Уредник.