Учитељ

Треба, међутим, смело погледати истини у очи и признати једну важну чињеницу, кад је реч о детету и његовој природи. А то је чињеницу: да дете, као такво, својим целокупним бићем није и неће да буде само објект, само предмет и ствар васпитнога процеса и лоступања старијих у целокупном свом развитку.

Наиме, само објект на коме се експериментише, врши воља и спроводи дух, метод и мишљење његових непосредних и посредних васпитача: родитеља (породице) и наставника (школе). Оно, напротив, јесте и хоће све више да буде у исти мах и субјект, носилац и спроводилац самога тога васпитнога процеса,

И то, дабогме, такав субјект који ће, у наслону на старије, на родитеље и наставнике, бити и у том васпитном процесу, у процесу општега физичкога, духовнога и душевно-моралнога уздизања његовога од детета до зрелога човека и свеснога грађанина своје земље, ковач своје властите судбине у пуном смислу те речи. То све, дабогме, оно тежи свим својим младим нагонским силама да буде путем своје властите слободе и спонтано развијене саморадње.

ХЛ

Дете је већ само по себи једно посебно физичко и духовно биће са посебним физичким (природним) животом и посебним духовним животом, посебним својим светом мишљења, фантазије, тежњи, осећања и вољнога живота.

Али је оно, дабогме, исто тако и једно свесно, активно и вољно биће, иако нарочите, своје врсте. Оно чак и у своју игру и фантазију уноси све оно што претставља, у многоме, сам живот и стварност, саму збиљу одраслих људи.

Оно, дакле, и у тој својој слободној игри и фантазији игра и показује махом зреле, одрасле људе, прикавује, дабогме, на свој начин стварни живот људи. Ко се, например, не сећа из свога детињства игре хајдука или ратова где се истина нерадо, али са збиљом одраслих играју и пристају да играју чак и најмрскије, издајничке улоге!

Детиња животна тежња и енергија се документује и изражава у његовој увек живој и активној машти и вољи за својим посебним животом и радом, у тежњи за развитком свих својих нагонских сила и диспозиција. А врхунац и круна тога општега процеса његовога развитка чини формирање саме детиње личности.

Отуда се, дакле, та личност у детету има и треба у првом реду развијати самим његовим слободним и пуним проживљавањем живота. А затим се она има исто тако да буди, развија и продубљује у целокупном његовом општењу са другима, са родитељима, друговима, ближњима, као и у самом васпитном процесу свих васпитних фактора са децом.

Та детиња личност има да се покаже на троструки начин код детета у самом његовом животу.

Она, најпре, има да се покаже у његовој тежњи за пуном слободом и хармонијом свих његових животних сила и диспозиција са