Учитељ

самим потребама, циљевима и тежњама заједнице у којој се креће и развија само дете. Дете нагонски хоће да се учлани и да се стопи у тој заједници, да буде саставни и нераздвојни део само те заједнице.

Затим, детиња личност има исто тако да се покаже и у пуном савлађивању свих спољних сметњи за њен пун развитак. И, најзад, она има да се покаже и у тежњи за самосавлађивањем свих њених властитих, унутрашњих сметњи, слабости и тешкоћа које се супротстављају јединству и равнотежи свих његових сила, нагона, тежњи и диспозиција у животу.

Све се то, дабогме, показује и проживљава код детета у маломе, у узаном кругу детињега животнога кретања и рада. Али се ипак све то ту изражава као јасан знак и документ детиње личности, његове нагонске тежње да буде и да се одржи као изразита личност у животном кругу у коме се оно креће кроз своје детињство.

А како се, међутим, личност манифестује у првом реду у својим вољним радњама и поступцима, то васпитање и развијање детиње личности нужним начином претпоставља собом — васпитање, јачање и развијање саме детиње воље. М то, дабогме, формирање чврсте, одлучне, самосталне и увек активне и доследне (конзеквентне) воље.

А то се постиже и може развити до пунога свога израза, поред осталога, и тиме што се детету пружа увек могућност да у слободи и слободном раду и игри вежба и развија своју вољу кроз своју увек живу и активну саморадњу. Ту оно развија, вежба и продубљује у слободној настави свој дух, своје правилно, јасно и слободно мишљење и расуђивање кроз своју живу и активну саморадњу.

ХП

У вези са развитком слободне, активне воље код детета биће потребно да се на овом месту задржимо нешто више на питању о такозваном детињем упорству и тврдоглавству, 0 детињој јогунастој природи. То је потребно у првом реду због тога што се то немилосрдна слама и сузбија од многих родитеља као негативна особина, а често пута и од многих наставника и васпитача.

Међутим, то и такво њихово мишљење и поступање је погрешно, јер детиње тврдоглавство није нешто што је апсолутно негативно и што се, као такво, има пошто пото сузбитими угушити у клици. То, напротив, понајчешће означује позитивну особину детиње душе и детињега карактера.

Само, дабогме, ту особину детињу треба добро разумети и упутити добрим, правилним путем.

Отуда се, дакле, у једном детету које показује у свом држању и мишљењу упорности и тврдоглавства, тојест оштрога смисла и одлучне воље за упорно остајање на свом властитом мишљењу и деловању, налази по правилу много материјала за формирање правога, ваљанога, самосталнога, одлучнога и доследнога карактера. Много