Учитељ

Димитрије Крстић звани Митре дедо Митревски, родом из села Зеленог Града, био је учитељ у с. Шталковици у периоду од 1850 до 1855 године.

Тодор Ристић по реду четврти учитељ из Кратова, који је служио у селу Кокошињу. Он је наследио Мијалчета Прчета, те се може узети да је његово службовање везано за половину деветнаестога века, или за почетак друге половине истога столећа.)

Нако Кскорман. Димитрије Петровић приповеда да је прво пошао у школу у 1859 години код Наке, који је био познат и по презимену Думбала. Он је радио у својој кући у Цариној Махали, а неко време и у кући Симета Трајчевића, а плаћала га је црква Светога, Николе. По занимању је био мутавџија и врло слабог стања. Његова кућа, која је била дуги низ година учионица, била је веома рабатна, а лрвене степенице биле су везане конопцима. Старији људи приповедају да је Нако почео учитељски посао пре Алексе Петровића-Кукурека, што значи пре 1855 године, и да је био дуго година учитељ. На основу овога можемо узети да је Кокорман био учитељ већ почетком 1855 године, за које време је служио искључиво у Цариној Махали у Кратову, а после се је отселио у крајеве данашње Бугарске, што је било око 1871 године.

Теодосије Депевић је Ђорђев брат, о коме је већ било говора у овоме раду, а служио је у своме родном месту, у Злетову, у времену од 1852 до 1858 године. После се је запопио, те је у народу био више познат под именом Поп Теодосије.

Јован Симоновић. Игњат Панчевић, трговац из Кратова тврди да је његов отац Јован учио школу у Рибарској Махали у Кратову код овога учитеља негде око 1852 године. Других података немамо 0 њему.

Ксенофон Захаријев је био учитељ у селу Шлегову половином прошлога века. На последњем листу минеја за март стоји белешка: Знано буд кога беше Ксенофонђ Захарјевљ % Кратово Зчттелђ у Шлегово лета на 1854. Таква белешка из исте године постоји и на првој белој страни минеје за Јануар. Он је, како сам се научио, из породице поп Андона Давитковића, после је отишао у Бугарску.

Јосе Тренин. Почетком прошлога века, око 1855 године, постао је још у млађим годинама учитељ у Цариној Махали у Кратову, где је служио неко време, а потом је био у истом својству у Злетову, Леснову, Шопском Рудару, Опили, Стрмошу, Шлегову, као и по селима Кривопаланачког среза Псачи, Петралици и Ранковцу. Ако узмемо да је у авакоме месту био само по годину. дана, онда је он био учитељ десет година, што значи у периоду од 1855 до 1865 године.

Алекса Петровић звани Кукурек, био је учитељ у обема кратовским школама, а тако исто и по неким селима. По белешкама Д-р Јована Хаџи Васиљевића, Алекса је био учитељ и у кумановском селу Кокошињу, а после Коцета Какавана, што је могло бити негде

1 Д-р Ј. Х. Васиљевић, Просветне и политичке прилике, стр. 76.