Учитељ

почетком друге половине прошлога века. Његов ученик Андон Голубовић, месар из Кратова, приповеда да је он учио код Алексе од 1869 до 1871 године, када је имао по 20 до 30 ученика, а понекад, у ранијим годинама, и по стотину. Зими је радио у Баба Трениној, доцније у Ђеровој кући, које су биле ниже цркве Светога Николе, а лети у црквеној препрати. Он је примао од цркве Светога Николе по 300 гроша годишње, али је зато био и црквењак и псалт. Рођен је око 1836 године, а постао је учитељ када му је било двадесет година. Алекса је у два маха одилавио у Србију, са којом је одржавао добре везе. Он је одлично владао књижевним говором, па јену школи поучавао своје ученике да се служе и српском азбуком, а поред тога често им је приповедао о Србији, српској прошлости, а нарочито о нашим краљевима, царевима и старим јунацима, о боју Косовском и Карађорђевом устанку, као и о бојевима, који су вођени за наше ослобођење. Он је и код своје куће имао више сеоске деце, које је поучавао за будуће даскале и свештенике. Ови ђаци су га стварно и обдржавали, јер су му њихови родитељи доносили брашна, жита, масла, јаја, живину и томе слично. Негде после 1877 године отишао је у село Богослов код Ћустендила у данашњој Бугарској, где је био учитељ све до своје смрти.

Од његових ученика данас су у животу само њих двојица и то Андон Голубовић месар и Ђорђе Гаџевић, трговац. Његови негдашњи Баци Ђорђе Илић и Коце Апостоловић, мутавџије из Кратова, погинули су за српско име и то први за време Турака, а други у светском рату и обојица падоше од небратске руке туђинског комитета. Када је почетком 1901 године обновљена српска школа у Кратову, а истовремено образована и црквено-школска општина, Алексини ученици су били међу првима, који се ставише на чело тога покрета, као што су били већ поменути мученици, затим Стеван Димитриј евић и Мијалче Димитријевић, познати псалтови, први. у Кратову, а други и у Скопљу, Андон Голубовић, Харалампије Димитријевић и други.

Алекса је био високог раста, Носио је широке чакшире, модро џубе, црвен појас, али је понекад у свечаним приликама, носио и дугачку антерију, која је у оно време била одећа отменијих људи.

Према Томе Алекса Кукурек, који је учитељевао од 1855 па све до 1871 године, прво у селу Кокошињу, а по том и по другим местима, а поглавито у Кратову, био је међу старовремским 'учитељима један од најистакнутијих поборника српске националне мисли.

Поп Алекса Анђелковић био је учитељ у селу Шталковици од 1855 године па до крај ове деценије. Родом је био из оближњег села Пантелеја у Кочанском срезу. Овај старовремски учитељ истакао се је као одличан родољуб радећи са највећом преданошћу са српски народ. Око шездесетих година прошлога века запопио се, па је као свештеник спречио да ово село призна бугарски егзархат.

Стоиљко Јовановић родом из села Куклице. Био је учитељ у |

своме месту рођења још у 1857 години, а по том у Страцину и кумановским селима Жегњану и, Равну, као и по другим местима. Просечно је имао по 15 ученика. Радио је по подрумима и амбарима, а