Учитељ

лети у хладу дрвећа или по тремовима. Умро је 1938 године у стотој години живота.

Јаков Алексић, старији брат кратовског протојереја Ђорђа Алексића, био је учитељ у Злетову од 1859—1867 године.

Давитко Симоновић звани Витко Котар (1800—1878) био је по занимању земљорадник и зидар. Његов отац Симон био је изврстан " мајстор и грађевинар. Он је зидао Опилску цркву Светога Николе, а по Косову је градио неке џамије и цркве, којом приликом је вазда био са својим сином Давитком. Служио је као. учитељ у Опили, месту рођења од 1860 па до 1878 године, са платом од триста гроша годишње, коју му је исплаћивала црква. Био је веома отресит, бистар и разборит. Слушао сам да је преписивао и црквене књиге, а међу овима и литургију. Године 1872 оптужи га митрополит Паисије да ради за Егзархију, те је са два друга, Николом Мазнејком из Трновца и Николом Буиним из Петраљице спроведен на суђење у Ниш. Но народ је упутио паши молбу са стотинама потписа и доказивао да је та оптужба неоснована, јер нико не жели Егзархију, нити пак има људи, који раде за њене интересе. И Давитко је, са својим друговима, ослобођен сваке одговорности, Кад је био заузет грађевинским пословима, њега су у школи замењивали старији ученици, зване калфе.

Костадин Димитријевић, Мван Иванић наводи да је овај Костадин, родом из Кратова, био учитељ у Куманову две године, око 1861—1863, као и то да су га кумановци отералил)

Ст. Симић — Наставиће се —

Први сриски буквар (штампан у Венецији 20 маја 1597 год.)

1 Историски подаци :

Када је испред силе турске војвода и господин зетски Ђурађ Црнојевић морао да бежи у Венецију (крајем 1496 год.), престала је с радом прва српска штампарија, коју су Црнојевићи били основалил) Поуздано се ништа не зна шта је било с том штампаријом, да ли је остала у Зети (Црној Гори) или је пренета у Венецију. Један Которанин, Јеролим Загуровић, који је 1569 и 1570 год. у Венецији штампао књиге за потребе српске цркве, тврдио је да је у „вене. тиском граду“ нашао „стари кипари от родитељ јего војвода Ђурђа“. Ако се под тим „кипарима“ мисли на слова из штампарије Ђурђеве (а тако је ту реч разумевао П. Шафарик), онда Загуровићева издања, бар по облику слова, морају бити једнака с издањима Црнојевића.

ту Иван Иванић, Годишњица XXXIII, 7. 1) O штампарији Црнојевића опширно сам расправљао у Гласнику Скопског научног друштва ХТХ (1938) 133—172.