Учитељ

Ако је копија верна (а изгледа да јесте), друго издање Буквара је још мањег формата но прво (10 %Х 7,5 см.; величина текста: 6'%Х 4 см). Има више листа: четири, а не само два као прво. Садржина је иста. Редови су само друкчије преломљени. Место маја 20 стоји наравно маја 25 дан. И на крају овога издања помиње се Христос с побожношћу, али не сасвим на исти начин. По копији се не би знало шта је тачно писало. Помаже нам поговор из Зборника, у коме се очевидно налазе исте речи.

Док још није знао за прво издање Буквара, Стојановић се питао „да ли су ова четири листа засебно издата — као што изгледа по сигнатури а [== 1] у дну — или су били део неке друге књиге“. Кад је нађено прво издање, тако се питање није више могло постављати. Уосталом, А. Гавриловић је у Колу саопштио, да је од Глушчевића добио обавештења, да је Буквар штампан као засебна књижица.

Три ине после спаљивања моштију првог српског просветитеља СВетога Саве, један од његових скромних следбеника у монаштву и у раду на српској књизи и просвети, „грешни и манши ва инсцех“ јеромонах Сава штампа Први српски буквар. После тога су многе невоље дошле на наш народ. Спаљиване су и уништаване многе народне драгоцености, али се неким чудом 'сачувао један једини примерак првог издања Буквара инока Саве. Данас се тај Буквар налази у Народној библиотеци, поред многобројних других сведочанстава наше културне прошлости. Требало би да је туу већој сигурности но што је некад био, но што је био у оно доба када су се о њему бринули монаси у неком од наших манастира.

Ђорђе Сп. Радојичић

П

Педагошки значај

Из свега што је напред речено види се сав историјски значај овога буквара по српску просвету у доба када је Србија била већ поробљена земља. Али овај буквар има и свој посебан педагошки значај као прва књига на којој се има учити читати српски. Од нарочитог је пак значаја да се пореди метода за учење читања по овоме буквару са тадашњим методама које су биле освештане у школској пракси.

Настава читања свакако има посла са чисто механичким вежбама за читање. Према основној методи, усвојеној за учење чи: тања, једне су аналитичке а друге синтетичке природе. Овај други правац под именом синтетичка метода читања, полази од слова, одн. гласа као елемента у настави читања и чини једну од најстаријих метода и једну која је најдуже владала -— још од Квинтилијана па све до појаве Стефанија 1802 гоидне.

Ако погледамо овај српски буквар видимо да се он држи те методе, јер прво долазе слова, одн. гласови, поређани азбучним редом и у томе се слаже са свима абецедарима на Западу. Али је већ за овај буквар карактеристично и то што после целокупне азбуке

Учитељ 39