Учитељ

гарској партији, те је и у школи напустио рад по српским уџбеницима, које је заменио са бугарским. Иначе по занимању је био механџија, који је посао обављао у данима када је остајао без службе. Умро је 1915 године.

Арса Максимовић (1845—1915). Школу је учио у своме месту рођења, у селу Шталковици, затим у Злетову и у Кочанима. Био је учитељ у времену од 1866 па до 1894 године и то стално у Шталковици, где је наследио даскал ЈЉубомира Тетовца. Поред уобичајеног градива Старовремске школе, он је упознавао своје ученике и са српском азбуком и тумачио им, по угледу на свога претходника, текстове српских песмарица, а нарочито оне, које опевају старе бојеве и устаничке подвиге. Максимовић је био више познат под именом Чича Арса, како су га ословљавали и ђаци, као и старији људи.

Арса је био средњега раста, пун, снажног састава, необично тихе нарави, љубазан и предусретљив, вредан и усталашан. Чак и после 1894 године, он је стално бринуо о школи и цркви, па је чак лично прикупљао добровољне прилоге, ради чега је одлазио и У Србију, са којима је подигао и нову школу и обновио цркву. Био је велики и одушевљен Србин, те је сав свој живот посветио народу и васпитању његовог подмлатка. Наши конзули и митрополити су га веома ценили и уважавали, а тако исто, њега су познавали и сви водећи политичари у Србији.

За време окупације у Светском Рату Арсу Максимовића су ножевима заклали и измрцварили бугарске комите и бацили, са више његових другова, у једну рударску јаму више Злетова.

Писац овога дела објавио је у Скопљу 1936 године приповетку под насловом Чича Арса, сличице из живота Јужне Србије, у којој је описана трагична смрт овога великог борца за српску националну идеју.

Димитрије Ербаповић био је учитељ у селу Шлегову, што се види из једнога записа на минеју за месец Март цркве Ваведења. Та белешка гласи: Знано б%ди кога беше азљ Димитри. (презиме Ербаповић је намерно избрисано) у село даскал, сирељ учителљ на: 1867: лето кога пиша мца март: 8.

Димитрије Петровић (1858—1928) био је познат у народу под називом Миташ Чучур. Према подацима, које ми је дао лично Димитрије, он је рођен 1853 године у Кратову. У школу је пошао по навршетку шесте године, а завршио је 1867 год. За то време били су му учитељи у Цариној Махали Нако Кокорман, Алекса Кукурек и Стевча Максимовић, који су имали просечно по 20 ђака. По завршетку школе постао је учитељ у кумановском селу Ораху где је служио 6 година, са годишњом платом од 300 гроша. Ту је имао обично по 8 ученика. Од 1873 до 1879 године био је учитељ у селу Клечевцу са платом од 500 гроша годишње. Ту је