Учитељ

100 ннннииниинаивиииннНнинИниииснНииииИ И

имао прве године 16 ђака од којих 12 из Клечевца, а 4 из села Мургаша. Димитрије приповеда да је свакодневно ишао у цркву са својим ученицима на јутарње и вечерњу, а такође недељом и празником. По свршетку словенчили српски буквар, који је доске азбуке, његови ученици су убављан од трговаца из Куманова, а после тога су настављали учење науснице, псалтира, апостола и светчета. По причању Петровића, код њега су долазили у Клечевце и неки ђаци из Куманова и то нарочито због тога, што је он предавао и српски буквар, који се тада није учио у Куманову. Иван Иванић пише да је ДимиДимитрије Петровић трије обављао истовремено и ме-

ханџиски посао у Клечевцу, а да је и школа била у хану или по приватним кућама) Пошто је напустио учитељски позив, остао је подуже у Клечевцу као механџија, а кад је дошао у Кратово, прихватио се је хлебарског занимања, којим се је послом бавио све до своје смрти. Умро је 1928 године. У првом периоду свога учитељског рада Димитрије се је истакао као српски национални 60рац, а доцније је пришао Егзархији, те је радио за Бугарску. За собом је оставио два сина, обојица учитељи и то старији Димитрије, који је сада са службом у Бугарској, док је млађи Ђорђе српски учитељ у Скопљу. -

Антоније Малиновић био је учитељ у Злетову, У другој половини прошлога века, од 1867 до 1876 године. Крста Јосифовић приповеда да је испрва учио школу код овога Антонија негде око 1872 године. Малиновић је предавао у главноме по срлским уџбеницима штампаним у Београду, али је поред тога обраћао пажњу и на црквено-словенски језик, који је онда још био у моди. Због тога његови ђаци су учили и словенски буквар, да би после могли читати у цркви апостол и преписивати разне тропаре, кондаке и друге богослужбене песме, које су са учитељем певали у цркви. Школу је напустио око 1876 године и отпутовао негде, а из разлога, што су турске власти почели прогањати све истакнутије Србе. На ирмологији месне цркве стоји запис: Знано бЗди како биде Анљтонимл даскалђ во лето на 1874: октоврила 6 денљ.

8) Иван Иванић, Годишњица Чупићеве Задужбине, ххХХшШ, 339.