Учитељ

6) Семонов закон, или закон мнеме: све вербалне појаве имају биолошку базу која се састоји у стварању енграма и њихових есфорија (тј. изазивању). Улога читања је да се стварају други нови енграми. Разлика између секундарних и примарних енграма ствара јаз између стварности пројекције ове стварности;

в) Збир енграма једне личности тј. његова мнема је условљена средином, расом и историским моментом. Студија феномена лектире добија тиме социјалну основу. Ова констатација је позната под именом закона Х. Тена.

Ова три закона чија важност знатно прелази домен лектире сачињавају природни основ сваке теорије књиге. Ниједан радник на књизи не сме никад да их изгуби из вида и мора да саобрази њима целу своју духовну активност.

Николај А. Рубакин

(Ауторизован превод Дан. Милановића)

— Наставиће се —

- О васпишномн циљу

; Циљ васпитања је један од најважнијих проблема не само педагогије, већ свега човечанства. Он се мора тачно одредити како би се спречило свако лутање у васпитању и, што је нарочито важно, обезбедило систематско формирање васпитаникове душе.

Али, ово питање је утолико теже решити, што је човек веома сложена и многострука појава, те педагози обично сматрају једну њену страну или ограничени број њених особина најбитнијим, а остале своде на оне прве или их чак, више или мање, занемарују. У томе лежи порекло различитих педагошких теорија, које се утолико више намножавају, уколико је човек у многостранијој вези са посебним просторним и временим моментаним или трајним околкостима. Ипак, има једна чињеница с којом се слажу сви педагошки правци. У решавању проблема васпитног циља ми ћемо поћи од ње. Наиме, појединац је члан свога народа као и свега човечанства. Поред тога, он припада целини света, који се у њему, на различите начине, опртава. Можемо слободно рећи да је човек ограничен израз космоса, његова слика у малом, као што је и далеки одјек и рекапитулација свих животних облика, кроз које су прошли његови преци. Из овога се намеће даљи закључак да. у човеку откривамо суштину универзума, као што у универзуму налазимо живот у ње-. говој вечности и свеобимности. Кроз човека, управо кроз себе саме, сазнајемо да свет није само материја него да је и дух, који господари органским светом, па чак, по тумачењу митологија, религија и многих философских учења, и целокупном васионом.

Ради решавања својих питања, педагогија не мора да подробније одгонетује метафизичке проблеме о универзалности духа. Ово што смо изнели, довољно је да она душу младога људскога бића оправда као предмет свога деликатног делања. Отуда, по д-ру Ни-