Учитељ

У васпитању мора се узимати у обзир дететова индивидуалност, док се у животу ради обрнуто. Место васпитања уводи се ружно ломљење, које раздражује васпитача а развраћа дете. Дете се пасивно прилагођава захтевима васпитача, његова се воља убија и код њега се развија лажљивост. По Херценовом мишљењу највиши задатак васпитања је развиће јаке индивидуалности у детету.

У области васпитања Херцен нарочито подвлачи развиће љубави према људима. У опроштајном писму упућеном Бељтову његов васпитач (кога Херцен описује као идеалног васпитача) пише: „Само љубав према ближњему, само љубав према добру треба да буде циљ. Ако љубав усахне у твојој души, ти ништа нећеш урадити, ти ћеш обмањивати себе; само љубав зида чврсто и живо...“ На другом месту, говорећи о улози осећања у животу човека, Херцен одушевљено

кличе: „Човек без срца је нека равнодушна машина, која нема ни породице, ни пријатеља, ни отаџбине; срце је дивна и нераздвојна страна духовна развића, из њега по жилама струји животворни и све сагоревајући огањ; њиме све живо трепти у наслади и задовољству... Љубав је раскошни, елегантан цвет, који венчава и окончава индивидуални живот; али он, као и сви цветови, мора раскрити једну страну, бољу своју страну, која је окренута небу свеопштега..

Херцен истиче велики значај историје, подвлачећи њену васпитну вредност. Он правилно подвлачи велику васпитну вредност биографија великих људи.

У својим педагошким погледима Херцен је највише следовао Русоу и Овену. Са Русоом он има заједничко: васпитни идеал, идеју индивидуализације васпитања, тежњу ка природи, „васпитање срца“, и протест против схоластичког, само књишког образовања. Са Овеном су му заједничке мисли: „човечји карактер се ствара средином и васпитањем“. Велики мислилац, демократ и револуционар, Александар Херцен, као што се види из ранијих излагања његових мисли о васпитању, дао је и у области педагогике много идеја напредних и од вредности.

Проф. Е. Н. Медински

Белински о дечјој књижевносши

У јуну прошле године навршило се деведесет година од смрти великог руског демократе, непомирљивог борца за слободу и благостање народа, ватреног родољуба, „претече руске социјалне демократије“ — Висариона Григорјевића Белинског.

Белински је био оснивач руске критике, која је одиграла врло значајну улогу у развитку напредног друштвеног покрета у Русија и руске литературе. Име Белинског нераздвојно је везано с именима. великих руских писаца — Пушкина, Гогоља, Љермонтова, с борбом за праву хуманистичку народну књижевност.

Белински је врло много учинио и за развитак руске дечје литературе, дечјег читања. Велики критичар формулисао је задатке дечје књиге, принципе њене уметничке форме, њено место и њен значај у