Учитељ

Стеван Симић: ЧИЧА АРСА — сличице из живота Јужне Србије. Издано

у Скопљу, цена 6 динара, страна 40.

У књижици под горњим насловом износи се живот и рад пун страдања једног дивног старовремског учитеља чича-Арсе Максимовића који је у борби за очување српског имена, школе и цркве на Југу, најзад мученички погинуо.

Топлим речима описана су болна разочарења многих бораца, изазвана грешкама наших власти по Ослобођењу. Увређени или разочарани, они преживљују повучени у себе и своје успомене из тешких дана борби, један по један одлазе, ипак у души задовољни својим делима и праштањем.

Успех писца лежи и у осећању мере.

Љубомир Н. Вукашиновић: ДАСКАЛ-МАНЧА. Издано у Београду, цена 4— динара.

Један више смешан него драматичан доживљај Даскал-Манче учитеља и абаџије у исто време у Јужној Србији осамдесетих година, потрешно је назван драмом у једном чину.

Даскал-Манча је морао отићи из вароши у оближње село да би направио место квалификованом учитељу.

Нерасположен је због премештаја, долази у школу чији су ђаци више месеци без учитеља, слабо што знају, веома су несташни и скоро дрски. ИМ што знају наопако одговарају, као да желе „госпон даскала“ што више да наљуте, у чему и успевају.

По прочитању књижица оставља пријатан утисак, због духовитог причања г. Вукашиновића.

Дим. С. Пешић

BOGDAN NAWROCZYNSKI: POLSKA MYSL PEDAGOGICZNA (ITlo;bcka педагошка мисао), Варшава 1938, као 16 свеска Педагошко-дидактичке библиотеке у издању књижаре „Атлас“, 8%, страна 293.

Аутор, који је иначе пољској педагошкој литератури сем бројних ма. њих чланака и студија дао две велике књиге („Принципи наставе“ и „Ученик и разред“), подухватио се посла да нам у овој књизи опише пољску педагошку мисао, њене главне развојне линије, њено садашње стање и карактеристичне њене црте.

Како сам у „Уводу“ истиче први потстрек да напише ову књигу добио је од Курта Грубеа, који је желео да изда серију монографија на немачком језику о педагошким идејама савремених словенских народа. Примивши позив Груберов израдио је прво на немачком краћу књигу о истом темату, а онда је на потстрек проф. Хесена проширио свој првобитни рад допунивши га новим материјалом и издао сада на пољском.

Књига Наврочињског претставља покушај синтетичког излагања пољске педагошке мисли, при чему се аутор не обазире толико на фактичко стање школа и школску организацију, већ на оно што чини садржину пољске педагошке литературе, али ту се не ограничава само на педагошке теорије више или мање научног карактера, већ узима у обзир и „педагошку публицистику у којој се обично формулишу педагошки идеали“. Његова се књига разликује и од неке Историје педагогике једном принципијелном разликом: што је код њега најопширније обрађена партија о савременом раздобљу, које за њ почиње пољским духовним Рисорђиментом (1886—1914), када су положени основи идејама које су господариле пољском педагогиком и у ослобођеној Пољској. Доста опширно брађено је и раздобље позитивистичке педагогике (1863—71886), која претставља реакцију на период романтизма у пољској педагогици (Колонтај, Сташиц, Трентовски, Језиерски, Естковски). Почеци пољске педагогике, од ХМ! века до 1863, обрађени су само у главним потезима.

За онога ко жели да се упозна са пољском педагогиком ова књига је дошла као поручена, јер аутор се не губи у детаљима, не претрпава књигу биографским и библиографским подацима, већ увек настоји да се ограничи