Учитељ

само на оно што је најбитније и најважније. Зато слика развоја пољске педагошке мисли, како је у овој књизи даје Наврочињски, остаје јасна и оштра. У њој се виде лепо сви страни утицаји, као и оно што је у пољској педагогици самоникло и оригинално. У последњој глави (В) даје аутор кратак преглед резвоја педагошке и дечје психологије, педагошке социологије, педагогике, теорије физичког васпитања, школске хигијене и историје педагогике и педагошких доктрина у Пољској од 1918 на овамо, приказујући претходно колико је стварање самосталне пољске државе унапредило услове за научни рад.

Књига је писана лаким и лепим стилом, илустрована портретима значајних пољских педагога и снабдевена регистром имена који омогућује лаку и брзу оријентацију.

Ф. Маслић

ЈАМ 57. ВУЗТКЕОМ, ЗОСЈОГОВЈА — П знатно проширено издање, Варшава . 1936, издала »Мазха Кзјегагпа«, акц. издавачко предузеће Савеза пољског учитељства, страна 210, цена приближно 50 динара.

Аутор, професор социологије на универзитету у Варшави, дао је своме делу поднаслов „информативни и библиографски увод“. Оно то заиста у пуној мери и јесте и може врло добро да послужи и југословенском читаоцу за прву оријентацију и увођење у социологију. Не ваља заборавити да се социологија- развија управо гигантским темпом и да се социолошка литература (нарочито англоамеричка) гомила из дана у дан толико да је почетнику врло тешко, па готово и немогуће, да се снађе у тој поплави од литературе. Зато ће му добро доћи дело ове врсте, где је прегледно изложена проблематика социологије и уз сваки проблем дат списак најважније литературе са критичким и информативним приказом о сваком поједином делу.

Књига је раздељена у три главна одељка.

У првом (општа социологија) дата је најпре дефиниција социологије, приказана њена суштина и њен опсег, укратко приказан њен развој, а онда се налазе одељци о социјалној биологији, географији, идеологији, психологији и организацији. Најпре је прегледно изнета проблематика сваког правца, а онда дат библиографски преглед.

У Џ одељку (специјална социологија) дат је најпре кратки преглед проблема специјалне социологије, а онда библиографија према овим одељцима: народ, политички живот, миграцијске групе, породица, варош, село, уметност и литература, наука, васпитање и школа, народно просвећивање, религија, криминалитет, револуције.

У Ш одељку (организације испитивачког рада) налазимо преглед метода социолошког испитивања, преглед најважнијих научних установа у 'Европи и свету које се баве оригиналним социолошким испитивањем, и коначно — скицу о могућностима практичне примене социологије.

На крају књиге је алфабетски регистар аутора.

Аутору бисмо могли једино замерити што сем домаће (пољске) литературе уопште не помиње социолошку литературу осталих словенских народа, већ једино литературу немачку, француску и англоамеричку. Иначе је његов стил врло лак, излагање јасно, кратко и интересантно. Дело би заслужило да се преведе и на наш језик и тако учини приступачним ширем кругу наше читалачке публике, разуме се под условом да се у извесним детаљима допуни и преради (у првом реду подацима о нашој домаћој социолошкој литератури). У том случају добили бисмо врло леп, модеран и прегледан увод у социологију, подесан за почетнике који желе да дубље уђу у ову и за васпитаче тако интересантну науку.

Ф. Маслић

А. Ј. Сгопп, СТАРЕБА, роман у две књ. Београд 1939, издање „Нолит“.

Иако млад Кронин је постао један од најпопуларнијих писаца савремене енглеске књижевности. Од 1980 он је објавио неколико романа, као Шеширџијина тврђава, Три љубави, Канарско острво и ЊЦитаделу.