Учитељ

129

на један такав упитник даје сасвим одређену идеју о личности читаоца. У обичним приликама ми не препоручујемо за јавне библиотеке овај упитник. За ово је довољан обичан разговор библиотекарев са читаоцем у једном пријатном тону, који би се односио на 6—8 тачака и он би се лако према томе могао оријентисати о психичком типу читаоца, његовим главним идејама и начину оријентације његовога духа. У тих шест питања спадају пре свега нумере 9, 10, 11, 15, 25, 27, 28, 36, 37, 38, 48, 64, 67 и 71 из упитника.

Ми смо израдили за сопствену употребу известан број психичких класификација, ослањајући се поглавито на посматрању и студије живе материје, и оне су се показале у пракси врло корисне. Овде препоручујемо само оне чија нам примена изгледа најчешћа.

Пре свега, читаоци могу бити раздељени у гносеолошке типове, узимајући за базу ове класификације Аристотелове, Кантове и Ренувијеове категорије и подразумевајући под „категоријом“ основне манифестације чистог разума. Има личности које се упиру да разумеју и објасне сваку стварност, нарочито с гледишта ређања феномена; тј. њихове промене у времену; то су еволуционисти. Друге личности придају већу важност коексистирању појава и њихово ј подели у простору. Ова два гносеолошка типа су врло различита: Првом се типу прибројавају Дарвин, Спенсер, Хекел, Лав Толстој, другоме, Кивије који никад није разумео Дарвина. Географ мисли највише с појмовима простора, а историчар са појмовима времена.

На другој страни, једни мисле са изразима субјективним, други са објективним. Личности одбацују унапред као недостојно поверења све оно што им изгледа несхватљиво, све што још наука није признала; за њих истина је питање поштења а не извесности.

Други се напротив интересују границом ван феномена који се чулним органима могу применити. Првом од ова два типа би припадали рационалисти, интелектуалисти и позитивисти у ужем смислу речи; другом мистичари, религиозни мислиоци и ирационалисти. Први се свакако неће задовољити истим књигама као други. Ако две различне индивидуе започну једну дискусију споразум је апсолутно немогућ зато што нису у судару два мишљења већ две различите психичке организације.

На другој страни има личности које мисле помоћу изолованих чињеница, и других које мисле помоћу група истих; један каже: „тако на пример" а други одговара: „једна изолована чањеница не доказује ништа“. Једни мисле полазећи од узрока, други од циљева, трећи од могућности; четврти од нужности. Све су то различити гносеолошки типови, што објашњава дубоку разлику њиховога начина мишљења и делања.

Истакнимо овде и два супротна типа, врло карактеристична: читалац првога све своди на своје сопствено ја, онај други на оно изван себе; први себе сматра центром свих ствари управљајући према себи сву психичку делатност, други опет посвећује своју активност другима, социјалном и хуманом циљу. Један мисли на центрипеталан начин, други, центрифугално. Читалац прве групе је сегмит, егоцентрик и све су психичке функције његовог организма сконцен-

Учитељ 9