Учитељ

130 аввнивавенеаинианниииееиатинегииинилнислалиеиинелиттттлириеттет таи ите ви

трисане у њему. Памћење и сећање, интересовање и наклоност, жеље и чежње у домену избора књига и лектира, све ово је код овог читаоца условљено често личним мотивом. Овај читалац тражи у једној књизи потврду својих сопствених мисли, својих сопствених осећања, он хоће да сам себе афирмира; он се никако не уживљује у живот јунака и личности романа које чита, иако тврди супротно Једном речи, то је читалац „индивидуални“ који тежи да подчини својој жељи цео социјални живот.

Читалац друге групе центар свих ствари поставља изван себе, Он води рачуна о жељама и потребама других и не сматра себе вишим од њих; он уме да се уживљује, да се пренесе у улоге хероја својих романа, да ужива у њиховим авантурама. Његова пажња, његови интереси и потребе су битно социјалне природе. Избор његове лектире опредељен је потребом да буде користан, да служи другима.

Поред ове класификације, могуће је да се изведе и још једна веома блиска њој, коју предлаже К. Г. Јунг: типови интровертни и екстравертни. Код првога унутарњи опажаји доминирају над спољним; спољни свет за њега има увек извесну иреалност. Читаоци овог типа су увек затворени у себе саме, мало су социјални, преживљују свој сопствени живот, често врло повучен, плашљив, волећи да анализирају надугачко своја душевна стања; они имају мвого сличнога са егоцентричним типовима, питање буди у њима множину идеја које они лагано сварују. Њихов став према објектима етичког света је претежно равнодушан, чак и негативан. Напротив тип екстравертни успоставља свој психички живот у спољњем свету. Њему је врло тешко да се концентрише и да анализира своје мисли.

С друге тачке гледишта, могли би да одредимо и интуитивни тип, који заслужује нарочиту пажњу. Ми реч интуиција разумемо у истом смислу као К. Г. Јунг: „Једна психичка функција која даје читаоцу могућност за опажаје спољне, унутарње и мешовите“. Интуиција је једна врста чула за предвиђање, инстинктивно опажање најразноврснијих објеката. Она је праћена осећањем нужности апсолутне сигурности у оно што се предвиђа. Интуиција је једна ирационална функција, која не признаје чињенице разума и не подређује им се. Постоје интровертне интуиције и екстравертне, према томе да ли се оне примењују на спољни или унутарњи свет читаочев.

Могу такође читаоци да се класифицирају на ирационалне и рационалне типове, што је сродно подели на субјективне и објективне типове, Ми оличавамо ирационалним све оно што се разумом не може објаснити нпр. осећање, импулс, страсти, изнимке, рефлексе, интуиције итд.). Има дакле личности, чији психички живот има битно рационални карактер; има опет других, код којих доминирају ирационални феномени. — Они увек траже тајни смисао ствари, док се ови први задовољавају оним што им пружа спољни изглед. Према овоме, мислене и окултистичке књиге треба имати у свима библиотекама и несмислено је борити се против њих већ их користити у циљу узвишавања душевног стања читалаца овога типа.