Учитељ

ОСТЕЦУЧИТЕЉ

ПЕДАГОШКО-СОЦИЈАЛНИ ЧАСОПИС ЈУГОСЛ. УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА

шљивама свјесни ларва НОВЕМБАР —ДЕЦЕМБАР 1940 БЕОГРАД ГОД. 21 (55) БР. Зи 4 ГЛАВНИ УРЕДНИК МИЛИЋ Р. МАЈСТОРОВИЋ, БОЖЕ ЈАНКОВИЋА БР, 30

1. — ПРОБЛЕМИ И РЕШЕЊА Психолошја код Кершенштшајнера

Учење о вредностима

У својој системи Кершенштајнер је узео за основ теорију вредности од Рикерта и Винделбанда и то је надугачко и нашироко расправљао. Уместо кратко и јасно да проговори неколико речи о објективно и субјективно важећим вредностима, он је развукао и сувише опширно тако „да се од шуме не виде стабла“, како би ово рекли његови Немци. Он је ту могао само укратко да преприча Аксиологију од Рикерта и Винделбанда и то би било довољно за теорију образовања, али. Кершенштајнер то није хтео, већ да би показао некакво академско расправљање и своју начитаност из Аксиологије он је зановетао тамо-амо, па ипак дошао поново онамо одакле је и пошао, остао код Рикерта и Винделбанда. Уместо да је утврдио шта је вредност, не из његове главе, него од Рикерта и Винделбанда, јер ту има готове, израђене мисли, којима он нема шта да дода, а онда би имао да каже како се долази до њеног реализовања и схватања код васпитаника, тј. не вербалистичким поучавањем, него доживљавањем, и тада би био готов. Овако је растезао и зановетао, обртао на разне стране и тако замагљивао обичне истине о културним добрима која васпитаници треба да преживе или баш, да се послужимо његовим фразирањем „да продру у структуру тих културних добара“. Онолико и онако развлачење о објективно и субјективно важећим вредностима (употребио читавих 26 страна) јесте упропашли вање јасних истина о вредностима. Тамо има читавих страна где се једна јасна истина неразумљивим и натегнутим зановетањем просто

упропашћује, да би се само направио утисак учености. А све су то У] У

просте и очигледне ствари да није потребно апстрактно развлачење и замагљивање. Молимо читаоца да прегледају стране његовог дела: 27,49, 53, 71, 73—78, 97—105, 331—835, а и цео одељак од 71—113 стране где се види то непотребно развлачење и надување. Због такво: апстрактног надувања неки су то дело схватили као да друк-

Исправка. — На 4 страни св. за септ. и октобар стоји погрешно: „По: следица је, вели даље, да разни правци доживљаја остају најпре непозвани. Непозваност појединих смисаоних праваца“ итд. а треба да стоји: „Последица је, вели даље, да разни правци доживљаја остају најпре

неповезани. Неповезаност појединих смисаоних праваца“ ·