Учитељ

176

Однос између нумерички простих одн. сложених према логички простим одн. сложеним мање је једноставан. Једнодимензионално време је нумерички сложене чињеница, јер се састоји из две нумерички просте чињенице: једнодимензионалности и тока. Како се време не може друкчије замислити него као једнодимензионални ток, то значи да оно произилази на један једини начин из нумерички простијих чињеница, због чега је оно, иако нумерички сложено, логички проста чињеница искуства Али то није увек случај са нумерички сложеним чињеницама. Чињеница двеју паралелних правих пример је нумерички сложених чињеница, које су логички случајне, јер се две праве у опаженој равној површини могу међусобно спајати на три начина: оне су или паралелне или се укрштају или се секу. Дакле, нумерички сложене чињенице могу бити логички вужне или логички случајне.

Ове две могућности налазимо и код нумерички простих чињеница. Чињеница праве линије састоји се „из квалитета који се линеарно простире, затим из правца који је релација распростртих делова и најзад из самог простирања или дужине праве. Стога је она нумерички проста чињеница искуства. Како се пак она не може замислити у другом облику, то је она и логички нужна, Исто тако је и љубичасто, како је и оно дато у непосредном опажању, нумерички проста чињеница, јер „се плаветнило и црвенило које опажамо у љубичастом не дају као такви опазити“, него се „у сваком и најмањем делу љубичастог плаво и црвено узајамно продиру“. Због тога је његов и најмањи просторни део још увек љубичаст. Овим откривамо могућност да је оно и по себи као што је у непосредном опажању, али је исто тако могућно да је и по себи састављено из црвеног и плавог, што значи да се може замислити и у другом облику него што је непосредно дато. Дакле, љубичасто је, иако у непосредном искуству нумерички проста, логички сложена чињеница искуства.

Као што се види, морамо разликовати две врсте нумерички простих чињеница: нумерички просте које не морају бити и по себи нумерички просте (љубичасто) и нумеричке просте које су и по себи такве (права линија). Како се друга врста нумерички простих чињеница не може замислити у другом облику него што се замишља, то значи да је само она нумерички проста чињеница, код које је могућно ралативно неслагање између њене непосредне датости и по себи, која ј“, дакле, релативно неодређена, може бити и логички сложена чињеница искуства.

Свођење чињеница искуства. Релативно неслагање код љубичастог као и уопште код споредних боја не налази се код црвеног као ни код осталих простих боја. Значи да овде постоји неслагање код истородних чињеница искуства, због чега обе не могу бити логички нужне, пошто логичка нужност једне чињенице искључује логичку нужност друге, те се мора свести једна на другу.

Наш филозоф поставља три критеријума на основу којих се своде чињенице искуства. Њима претходи општи критеријум, који