Учитељ

лутно искључено,-јер ми мислимо сваки час иако немамо какву тешкоћу.

Кершенштајнер везује појмове само за егзистенцију претстава према схватању које је постојало пре објаве резултата Вирцбуршке школе. Он сматра да се до појма дошло само преко искуства, да је појам репрезентант једне групе сродних претстава и узима да „јасне и једнозначне претставе и појмови претпостављају строго логичке навике мишљења“ (стр. 132), а занемарује тврђење Вирцбуршке школе да постоји мишљење без претстава, да постоје мисли без икаквих трагова претстава и без унутрашњега дискурса. Чак по мишљењу ове психолошке школе претставе пре су производи мишљења него што појмови и судови произилазе и њих. Претставе се појављују само кад се нешто натеже. Кершенштајнер не зна, бар то се тако може констатовати из његовог расправљања о мишљењу (стр. 132146), да постоји неформулисано мишљење, мишљење без речи и без претстава.

Ова психолошка школа констатује да је акт мишљења својствен и неописљив. Она не одриче факат да мишљење често бива праћено сликама, преставама, али да оне нису сталан пратилац мишљења, нити безусловни фактор за егзистенцију мишљења. Мишљење је донекле способно да произведе претставе или пак да их угуши сасвим.

"За рад мишљења поред чистих појмова постоје тзв. „расплинуте претставе“ по схватању ове психолошке школе и оне су врло значајне за наш духовни живот. Аугуст Месер допушта да су ове „расплинуте претставе“ неодређене и опште. Оне играју у мишљењу улогу појмова. Оне постају због слабије указане пажње извесним претставама и због урођене особине заборављања. За њих такође не зна Кершенштајнер, па их не узима у обзир у својој теорији образовања: он само мисли на јасне претставе да су од значаја за образовање појмова и самога мишљења.

Заступници Вирцбуршке школе дошли су до смелих закључака да поред чулних елемената постоји и „нечулно знање“ или мишљење и да се баш овим „нечулним актом“ добија схватање, разумевање и тумачење. Ови „нечулни елементи“ могу се налазити и кад је чулни садржај јако умањен, па чак и кад сасвим ишчезне. „Нечулни“ мисаони елементи су самостални по свом постанку, они нису изведени из чулних доживљаја. Без њих — тврде претставници ове психолошке шкле — било би опажање и претстава бесмислени садржаји. Дете примитивно мисли и кад не располаже потребним речима, што је несумњив доказ да мисаони елементи („појмови“) по"стоје самостално и да нису изведени из чулних елемената. Па и одрасли имају појмове док још нису нашли за њих речи.

Дакле, у истраживању Вирцбуршке психолошке школе запажа се да она признаје две врсте појмова: примитивне појмове који су у ствари оне „расплинуте (нејасне) претставе“ и праве појмове који су мисаоне садржине и уствари прави судови. Први појмови постају путем искуства, а други пре сваког искуства, они су психичка дадост. Они могу постојати и без присуства претстава, као што то