Учитељ

328 верена енииеиеарешевиинегаветеригегте те геименомеррминеевиеир ванила тека

нормалне деце; Флоренски П. Стубови утврђивања истине; Франк С. Духовни основи друштва; Челпанов Г., Мозак и душа; Шестов Л., Достојевски и Ниче; Шилкарски В. Типолошки метод у историји философије; Шпет Г., Историја као прсблем логике егс. (Дела већ преведена изостављена су).

Нашим читаоцима ипак саветујемо да читају све писце, који су изашли у библиотеци „Каријатиде“, али да их критички читају и да лагано изграђују своје гледиште на свет. Нека не буду лаковерни и да без критике прихвате ма које гледиште на свет. Такво прихватање је најмање стабилно и наше. Сваки човек је дужан да у току свога самообразовања изгради своју философију, своје схватање света, јер ће само тако сачувати оригиналност своје личности и неће пасти у туђе духовно ропство. Борба против ропства туђем мишљењу мора се водити свима силама нашега духа.

Мил. Р. Мајсторовић

Др. Борислав П. Стевановић: Социјално-културна средина и умна

обдареност као фактори у одређивању доба умне зрелости. Београд, 1940. Стр. 30. Цена 6 динара. Издање Српске краљевске академије. i У овој студији г. др. Борислав П. Стевановић, професор Београдског универзитета, бави се питањем кад наступа умна зрелост односно кад престаје умно рашћење. Као што је познато, досада се највећи број психолога у овом питању, јавно или прећутно, слагао са америчким психологом Терманом, творцем станфордске ревизије Бине-Симонове скале за мерење интелигенције, по коме умно развиће траје само до 16 године узраста. Г. др. Борислав Стевановић сматра „да се питање временске границе умног рашћења не може успешно решавати ако се не узму у обзир поред фактора бистрине, тј. разних степена интелигенција или обдарености, још и фактори социјално-културне средине.“ Он полази од претпоставке да у одређивању те границе социјално-културна средина игра чак и већу улогу него бистрина или природна обдареност. Да би потврдио ово своје гледиште, он је предузео читав низ испитивања, која су обухватила преко 4.000 ученика наших средњих школа и универзитета оба пола од 13 до 24 године узраста. Тако је дошао до свих значајних резултата: 1) да бистрији ученици, без обзира на сецијално-културну средину, раније достижу умну зрелост (бар за годину дана) него ученици слабије интелигенције, 2) да бистрији ученици из боље социјално-културне средине достижу свој највећи успех у интелигенцији око 17—18 године, док бистрији ученици из оскудне социјалнокултурне средине напредују све до своје 19—921 године и 3) да ученици слабије интелигенције из боље социјално-културне средине не напредују даље после своје 14 године, док исти овакви ученици из оскудне социЈално-културне средине напредују до своје 15 године. — На основу ових резултата г. др. Стевановић је извео закључак: да наследни фактори више одређују каква ће бити умна зрелост, а фактори средине пак више одређују кад ће наступити умна зрелост.

Савесно израђена, ова је студија драгоцен прилог нашој литератури. Она је занимљива и значајна не само као новина у нашој средини него и по својим резултатима.

Вит. С. Радовановић

Др. Борислав П. Стевановић: Интелигенција и успех у раду код деце истих родитеља. Корелациона студија. Београд, 1940. Стр. 14. Цена 14 динара. Издање Српске краљевске академије наука.

Испитивачима дечје интелигенције одавно је пала у очи сличност која постоји у погледу интелигенције деце истих родитеља и уопште деце крвних сродника. Овој појави неки су испитивачи посвећивали и специјалну пажњу, и сви су се сложили углавном с тим да је корелација интелигенције ове деце врло велика, много већа него што се обично мисли, Од ових испитивања у нашој средини најпознатија су она што их је у Америци вршио Торндајк, док наших домаћих радова нисмо имали све до ове студије г. д-р Борислава П. Стевановића, професора Београдског универзитета. Према томе она је први наш рад ове врсте. '