Учитељ

4)

pedagopgiku). Titula malo čudna za naše evropske prilike i pojmove, ali u Americi ništa neobična, jer tamo je specijalizacija sprovedena već odavna ne samo u privrednom životu (industriji itd.), već i u nauci. A to ima, uza sve svoje nedostatke, svakojako i mnogo dobrih strana. Nije ni kod nas u Evropi redak slučaj da poneki radnik na području školstva ili pedagogike baveći se kraće ili duže vremena u inostranstvu napiše prikaz o školstvu, školskom sistemu i organizaciji dotične zemlje, ali retko ie naći tako savesno i iscrpno napisan prikaz o školskom sistemu jedne zemlie kao što je to učinio g. Turosienski prikazujući ovom knjigom američkoi javnosti školstvo i školski sistem Jugoslavije.

Američki »Office of Education« (za naše evropske pojimove bilo bi to kao neko federalno ministarstvo prosvete u USA, ali zapravo ie to samo iedan otsek u Ministarstvu 'unutrašnjih dela, koji postoji od 1867 g. i kome je na čelu činovnik zvani »Commissioner«. Taj otsek ima zadatak da prikuplja statističke podatke o školstvu USA i da daie američkim školskim radnicima obaveštenja o svim novim tekovinama u školstvu i pedagogici, kako u zemlii tako i u inostranstvu) počeo je posle rata da izdaje seriju publikacila o školstvu pojedinih evropskih država, naročito onih koje su stvorene posle rata. U toi seriji izašli su prikazi o školstvu Estoniie, Slobodnog Grada Danciga, Slobodne Države Irske, Čehoslovačke, Poljske i Nemačke. U ovu seriju spada i knjiga koju prikazujemo, a koja ima zadatak da »bude od opšte koristi američkim vaspitačima, a od specijalne pomoći organima školske uprave koji se bave razmenom studenata«. Ovako zamišliena knjiga ima skroz praktičan karakter: da pouzdano i objektivno obavesti o onom što ie obiektivno za stranca naipristupčniaje ti. o organizaciji i stvarnom stanju naših škola, ne upuštajući se u aikakva teoriska razmatranja. Izrada knjige o Jugoslaviii poverena ie g. Turosienskom, poreklom inače Poliaku, koji je, ako se ne varamo, izradio slične prikaze i o školstvu Čehoslovačke i Poliske. On je u našoi zemlji proveo dva meseca u cilju prikupljania podataka i da lično razgleda sve što ie za ni bilo od interesa, makar samo najvažnije i najtipičnije. Odmah moramo reći da je on povereni mu zadatak upravo sjaino izveo: prikupio ie sve gOtoVO što se u tom pogledu dalo prikupiti, prikuplieni materijal znalački i maistorski je iskoristio i uspeo da svojom knjigom pruži američkoi pedagoškoi javnosti, kao i čitavom anglosaksonskom svetu uopšte, tačan, pregledan i potpuno zaokružen pregled naše celokupne školske organizacije.

U I glavi (OZemlia i nien vaspitni sistem«) daje autor naipre kratak pregled o našoj zemlji (geografija, istoriia, državno uređenje i uprava, narodonosne prilike), a onda kratku preglednu shemu našeg školskog sistema popraćenu preglednim grafikonom, pa statistiku nastavnika i daka u pojedinim vrstama naših škola za 1935/36 školsku godinu, pregled naše prosvetno-školske hijerarhije, kako za Ministarstvo prosvete i područne mu organe, tako i za ostala ministarstva u čijim resorima ima škola. Onda daje naipotrebniie podatke o manjinskom školstvu, o analfabetizmu kod nas, o napretku koji je učinjen u razdobliu od 1918/19 do 1936/37 ukoliko se tiče osnovnih, građanskih i srednjih škola, i — na kraju — budžet našeg Min. prosvete za 1937/38 godinu s potrebnim obiašnienjima i napomenama.

Glava II posvećena je zabavištima i osnovnom školstvu (ovde su prikazane i više narodne škole, ogledne škole i škole za defektnu decu), glava TI! srednioi školi sva 3 tipa, glava IV sredniim stručnim školama (ovde je i prikaz o građanskim školama), glava V učiteliskom obrazovaniu (tu se pored prikaza o učiteljskim i učiteljskim domaćičkim školama nalaze glavni propisi o polaganju profesorskog ispita, opšti prikaz prilika prosvetnih radnika: odnosi u u službi, plata i disciplinski propisi, te nekoliko reči o najvažnijim stručnim udruženjima prosvetnih trudbenika, o Jug. učiteliskom udruženju i Jug. Dprofesorskom društvu). Vrlo opširna VI glava govori o univerzitetima i ostalim visokim školama (ovde su obrađene i Više pedagoške škole), a VII glava posvećena je narodnom prosvećivanju (narodni univerziteti, Soko, higiienski zavodi; akademije nauka, biblioteke, muzeji, pozorišta i drž. arhive). U naročitom »Dodatku« prikazana ije detalino organizaciia Ministarstva prosvete prema nai-

'novijoi Uredbi o njegovom uređenju, a onda slede kraći prikazi o Glavnom

prosvetnom savetu, o školskom nadzoru uopšte, O banovinskim Prosvetnim odeljenjima i Banovinskim školskim odborima. Na kraju knjige nalaze se ne-