Учитељ

245

библиотеку, овај чвор може имати десетак књига, брошура или чак и чланака из часописа; за једну велику библистеку, он мора располагати хиљадама оваквих ствари. У приватној библиотеци овај центар се може свести на 4—5 књига које одговарају типу личности која их има и дају могућност за следећа знања универзума:

19 човек, његова личност; 2' човечанство узето као целина у простору и времену од своје појаве на земљиној површини; 3 универзум, козмос, органска и анорганска природа, козмичка. Данас се на свима језицима културних народа могу наћи књиге које пружају општи поглед на сва три домена, упућујући почетног самоука на чињенице, појаве и проблеме о којима он није ништа знао. Требало би да се овоме центру дода и књига коју је успште много теже наћи, књига о унутарњем животу и о идеалу човечанства. Она се понекад може заменити каквим историским делом као Историјом енглеске литературе од Тена или Историјом филсзсфије од Левиса. Ако би ове књиге изазвале нове проблеме, чак ако они и не би били решени, то би већ био корак напред.

Јавна популарна библиотека треба да буде књижевни одблесак универзума, њена научна акција имала би за основу класификацију науке и системску организацију свих појава универзума. Могла би се нпр. усвојити класификација науке од Огиста Конта, која, ма каква била њена научна вредност, претставља изванредно добру шему класирања, природну и логичну. Још би се боље могла користити Спенсерова, Вунтова, Дидеровљева или Баконова шема. Ми смо усвојили блиске одлике Контове шеме која нам служи за основу научне секције; она је врло добро позната, те се на њој нећемо задржавати.

Најраспрострањенији тип каталога до сада не пружа читаоцу никаква друга обавештења, осим наслсва књига са још неким другим рубрикама. Ту се често не налази ни поднаслов, ни број страна што је од велике важности за ненавикнуте читаоце, ни датум издања као ни друга важна обавештења. Ту се ништа не може наћи о типу књиге, што је важно да се зна, да ли је она згодна за тог или тог читаоца. Традиционални каталози, чак и ако би били на десетном систему, пре свега су намењени да служе библиотекару а не читаоцу, који се у њима само може изгубити. Али, истичемо одмах, да природна класификација коју ми предлажемо није противна десетном систему. Не треба бркати распоред књига по рафовима са избором књига од стране читалаца.

Први стубац овог каталога садржи број рубрика о којима смо напред говорили: забавна литература, са што могућнијом логичном класификацијом; наука, класифицирана према природној шеми Огиста Конта. У линијама које одговарају тим рубрикама унеће се дела која говоре о предмету. Ова су дела класифицирана према својим психичким типовима и распоређена у ступце. Сваки стубац има на врху означење одговарајућег типа, ова означења морају да буду тако јасна, да могу да буду лако схваћена од свакога. Ево главе једног таквог каталога. Ово је разуме се само пример, који се може мењати према нарочитим локалним погодбама: