Учитељ

У томе лежи битно питање на коме се треба нарочито задржати: сваки читалац треба да стекне свој суд о вредности сваке књиге, сваке ствари, без чега би његово духовно биће, макар колико било богато, било само лађа без крме. Упознавајући своје читаоце овом потребом, библиотекар даје правац њиховим напорима и одређује пут њиховог развитку. Мора се дакле познавати свачија мера у оцењивању, односно суд о вредности, о коме смо напред говорили. Примена тог суда је често тешка, каткад чак и немогућа, али ипак се питање мора увек поставити. Сваки треба да изради у дубини. своје савести ове судове и да их примени увек, у свима околностима на свакој ствари, на сваки нов појам. Без овога суда личност лута и губи се у лавиринту бескрајне сложености чињеница, догађаја, знања и мишљења. Недостаје јој правац за кретање, фар за оријентацију, светлост којој треба да управи своје напоре при подизању. А ово подизање је ипак свачији циљ и идеал сваке делатности. Оно се врши сталним и прогресивним начином, али се у томе могу разликовати три доста карактеристична стања: 1" фаза у којој душа стиче особине својствене животу душе једне животиње. У овој фази, човека руководи принцип: „око за соко“, „зуб за зуб“ и попушта само пред страхом од казне и прогона, у тежњама за задовољењем својих животињских потреба: да се храни и да се множи. У тој фази не постоји никаква свест о одговорности ни појам о дужности, изузев захтева инстинкта. Друга фаза (која је, могло би се рећи она у којој се налази највећи део човечанства, карактерише се појавом самосвести која је сугерирана социјалним животом. Више се овде не јавља заслепљеност вођена инстинктима; они су сада у власти појмова о кондиционалном моралу као што су: доброта, истина, милосрђе, правичност. Ови се појмови уосталом тумаче на најопортунистичнији начин у корист породице, социјалне класе и нације. Све је релативно човеку који се успео до самосвести. Разноличност и множина догађаја засењују његов дух и он води свој живот под законима које је успоставила социјална заједница. 3% Најзад у трећој фази развитка савест почиње да се управља по законима универзалним, апсолутним, вишим од људских закона и често у контрадикцији према њима. То је непосредни закон козмоса који овлада целом савешћу и ослободи је променљивости индивидуалног и социјалног живота, његових несигурности и противречности.

Улога библиотекарева је, дакле, да познавајући и примењујући основне критеријуме управља духовно пењање својих читалаца ка највишој фази козмичке савести. МИ он за сву сврху располаже најмоћнијим средством, најчаробнијим алатом, најснажнијом полугом коју је цивилизација створила: књигом.

Анекс ]

Извадак из упитника који је послужио за основу међународној анкети за психологију читаоца.

Постављено је 81 питање из свих области.

Ми ћемо нпр. цитирати: