Учитељ

Човек ни његова воља пи ешива

Свеколики духовни живот човеков јесте друштвени живот. Он је то просто због тога што се збија и развија у људском друштву, у друштвеном животу и раду људи, и што долази до свога пунога израза, као и до своје пуне вредности тек у друштву и кроз друштво, тек, дакле, у људској заједници.

Човек није и не може бити по себи ни морално ни неморално биће ван оквира самога људскога друштва, саме људске заједнице. Он, према томе, може бити моралним или 'неморалним бићем само у људском друштву, само у животу, раду, општењу и сукобљавању са другим људима.

Отуда, дакле, и етика (морал), односно сама целина свеколикога моралнога живота и деловања човековог, јесте само један посебан део целокупнога духовнога живота и деловања човековог. И отуда је, дакле, она, заједно с тим духовним животом човековим, само нужан израз и резултат друштвенога живота и деловања људи.

И отуда, дакле, свеколики наш морални живот, баш као и све духовно у човековом животу, подлежи законима друштвенога живота у појединим епохама историјскога развитка човечанства. И отуда, дакле, и сам морал са моралним принципима, вредностима и идеалима није и не може бити нешто апсолутно, вечито, једном за свагда дато људима, већ, напротив, нешто променљиво, нешто што је историјски дато, и условљено самим људским животом и друштвом.

Али морал, попут свих других идеологија, попут религије, филозофије, науке, права, уметности, није само прост израз и резултат друштвенога живота и развитка људи. Он у исти мах, заједно, са свима осталим идеологијама, врши једну посебну, врло значајну и потребну друштвену функцију у самом људском друштву, у самом личном и друштвеном животу људи.

Он то врши не само својим духовним огледањем и формулисањем тога друштвенога живота, као израз и формулација самога тога живота. Он то много више врши својим духовно-душевним зрачењем и прожимањем тога друштвенога живота људи, утичући тим својим зрачењем и прожимањем људи на само друштво, на сам друштвени живот и развитак људи, целога човечанства.

Морал тим својим духовно-душевним огледањем, зрачењем и прожимањем људскога друштва оставља јаснијега или тамнијега, дубљега или слабијега трага и израза у самом друштву, у самом личном и друштвеном животу човековом. Али се његова функција и његов утицај не исцрпљује само у томе, само у том духовно-душевном огледању, зрачењу и прожимању друштва и личнога живота ч0вековог. Морал, наиме, заједно са свим тим, врши и функцију духовнога спонтанога прилагођавања људи самој друштвеној стварности тих људи и њиховога Спонтанога подређивања друштвеним циље-