Учитељ

3) трећи сматрају, обрнуто, да је образовање подређено васпитању које собом претставља шири појам.

Тако Крик (Е. Кпеск) за кога је образовање само „деони подам“ (Те егт ) васпитања. Или Егерсдорфер за кога је образовање само једна функција васпитања.) Наш педагог Д-р Воја Младеновић такође вели у својој „Општој педагогици“ (стр. 34) дословце ово: „Као што се види, сва се три појмаб) успркос различитом схватању или додирују или делимично поклапају... Најшири је од наведена три појма свакако појам васпитања. Он се несумњиво разликује од појма образовања и наставе тиме што се увек односи на заједницу и налази свој највиши задатак у заједници тј. у увршћивању појединаца у заједницу. По томе ћемо ми тај појам разликовати од остала два. Истина је да се и образовање као и васпитање врши не само у школи него и пре и после ње, али се образовање односи више на појединца или групе појединаца, те, ма да служи и „заједници, претставља ипак нешто посебно у обиму појма васпитања (у најширем смислу)“.

Д-р Младеновић мисли да „оштро подвајање ових појмова није с гледишта модерне педагогике могуће“ (наим.), што је у очигледној противречности са схватањем поменутог већ Вагнера који у свом делу „Радавогзсће МегЏећге“ (П изд. 1929) изричито каже да је то подвајање одн. разликовање по себи могућно и за многе проблеме корисно.

Овде се Младеновић слаже с гледиштем Фришајзн-Келера (Мах РЕпзсћејзеп-КОћег) који сматра све покушаје да се разграниче и одвоје образовање и васпитање за сувишне и узалудне, јер — по његову мишљењу — ни једна од оних карактеристичних ознака. или компоненти што је придајемо једном од ових појмова не недостаје ни код другог.) С његовим гледиштем по овом питању слаже се и Лохнер (Кид. Госћпег) који вели да је напросто „јалова играрија“ кад ту тражимо неку разлику.)

И Хесен спада у групу педагога који појам образовања подређују појму васпитања. Према властитој изјави он је првобитно раз„лику између васпитања и образовања поставио овако: васпитање је процес растења и формирања психофизичког организма човекогвог, а образовање процес растења и формирања човекове личности и то истовремено процес растења њене стваралачке слободе, као и процес њеног придружења културним вредностима. Васпитање је природан услов образовања, јер се личност као духовни принцип реализује у психофизичкоме организму на који се она натслојава као виши слој бића.

9) F. X. Eggersdorfer, Handbuch der Erziehungswissenschaft — 1998.

5) Мисли се на: васпитање, образовање и наставу.

5 У делу: ВИдипг ипа Меапзсећашпе — СпапоНепђиге, 1921.

9 У делу: Пезкпрнуе Радасгогк — Кејсћепђего, 1923. Иначе, по сведо"чанству Д-ра Патакија у Минервином „Педагогијском лексикону“, тражи - уклањање овог неодређеног појма (тј. образовања) из педагогике (н. н. м. «стр. 250).

Учитељ 117