Учитељ

Да би сва ова разлагања била јаснија илустроваће се једним конкретним примером:

Прошли су војници и привукли дечју живу пажњу. Тим поводом разговор се поведе о војницима. Деца се пуштају да говоре и она убацују своја разна запажања. Казују нпр. како војници носе пушку, сабљу, лупају у добош, свирају у трубу, имају нарочите капе, капуте са сјајним дугметима, чизме итд. У вези с тим праве и

цртају: сабље, трубе, добоше, барјаке. Марширају као војници, лупају у добош, свирају у трубе. Материјала има доста за неколико дана.

Деца су сама говорила о томе да има војника који јашу на коњу. Тиме разговор природно скреће на коња. Забавиља пита ко ће да прича нешто о коњу. И сада деца износе слободно оно што су запазила и што их је заинтересовало. Тако нпр. једно казује да је једанпут коњ попио пуну кофу воде. Друго износи како је коњ вукао кола и пао на улици. Неко прича како је видео да коња четкају четком. М још многа своја искуства и опаске деца уносе уз најживље учешће. Само их треба пустити да се слободно, несметано изјасне. После овога може да се донесе нека згодна и интересантна слика. Слика се покаже деци и пусти се да је деца гледају и да коментаришу. Пошто слику посматрају неколико тренутака уста им се сама отварају: „Види како једе.“ „Ено има сена.“ „Шта је оно тамо“ Сама деца везују појединости слике: Мешају се сећања. Свако покушава да из свога искуства унесе штогод. Забавиља у природном разговору указује још на неке појединости у слици. Тако слика постаје за децу једна целина. Другом приликом, кад се пред њиховом школом или у близини буду зауставила нека кола, извешће се деца да посматрају коња, разуме се у потребном растојању. Они ће онда уочити много чега. Запазиће нпр. како коњ тера муве репом и брани се од њих ногама, чуће можда како рже, видеће његову дугачку косу, дугачак реп, потковице, узде итд. У природној вези са темом о коњу обрађује се декламација „Биха ђиха четир' ноге.“ Исто тако само собом долазе игре у којима деца подражавају коњима. Исецање коња и лепљење, цртање коња, прављење бича, прављење шнура за играње коња чине саставни део занимања у овоме оквиру.

— Свршетак у следећој свесци Д-р Љуб. Јовичићка

И. — Ствараоци вредности.

Духовна делашносш Бранислава Пешронијевића

Вредност живота. Ма да наш филозоф учи да је појава свесног живота у динамичком стадијуму света настајање суза и бола, ипак он није песимист, али ни оптимист. Јер „кад би јака осећања била правило у нашем животу, као што песимизам и оптимизам претпостављају, живот би био неподношљив или тако срећан да нико не би могао да постави питање о његовој вредности“, пошто осећања садрже последњи критеријум за вредност живота. Петронијевић по-