Учитељ

ствари узастопним степенима промене.“ Петронијевић истиче да је она „формална и, отуда, тако општа да се примењује на све процесе у свету, на физичке појаве, и на психолошке и на социјалне.“

Али, то не значи да она несумњиво важи за цео универзум, јер је татална еволуција хипотеза. Да би она постала утврђеном истином, треба дедуктивно доказати да је почетно стање материје било такво, да је свет као целина морао да еволуира. Несумњиво да су се партикуларне еволуције са рађањем времена појавиле у свима деловима васионе. У своме крајном резултату еволуције одржавају се и налазе сукцесивни моменти њени, али неу њихову првобитном облику већ модификовани.

Филозофија органског света. Еволуција органског света је директно продужење анорганске, али је садржајно много богатија. У њој наш филозоф разликује еволуцију индивидуе од еволуције органског света. Прва је несумњива чињеница искуства а друга ствар прошлости и не може се непосредно констатовати. Она би се могла само тако доказати, кад би се у нашем искуству утврдила трансформација органског света и тако утврђене чињенице везати непрекидним ланцем доказа за аналогне трансформације у прошлости, Међутим, ниједан од ова два услова није испуњен, због чега ова еволуција остаје хипотеза. e

Сходно своме учењу о директном континуитету еволуције, Петронијевић усваја теорију о спонтаној генерацији. Он за њу наводи доказе, који су несумњиво од пресудне важности: идентитет хемијских елемената у области органске и анорганске материје, могућност вештачке синтезе органских комбинација и еволуцију хемијских тела. Али, ми знамо да се Петронијевићево учење о постанку органског света не може материјалистички интерпретирати, нити се могу извући такве консеквенције из њега. Он сам каже да се трансформација несвесне материје у свесну душу не може схватити јер „нема веће супротности од свесног и несвесног.“ Како је нама позната само свест То „те тако зване материје нигде нема“, јер је „Ссупстратум физичких појава већ по себи нешто духовно“. Свест је нешто што је првобитно дато и уопште се не може извести из несвесног. Супстратум физичких појава се у органском телу, богатијем и концентрисанијем у садржају, „уздиже до јединства свести, до самосвести, до ја“. Атом је, дакле, духовна јединка, „у чијој се супротности развија свесни живот утицајем спољног света (спољних атома)“. Јер, „да се један атом пробуди, да дође до самосвести, потребно је да има множину сензација и да те сензације буду сталне, а да би тако било, треба да је такав један атом окружен једним сталним комплексом атома, који посредују између њега и осталог спољног света: отуда потреба организма да би било свести“. Објашњујући постанак органског света, Петронијевић указује на разлику „између психичког и физичког: с једне стране психичко је унутрашњост, физичко спољашност атома, с друге стране атоми неорганског света били би још у несвесном унутрашњем стању.“ У вези с тим, Петронијевић ближе одређује у чему је „развиће светско.“ Оно се састоји у буђењу атома до

18*