Учитељ

Петронијевић се бави и историјом појединих научних проблема и њихових решења да би се увидело колико су ти проблеми научно оправдани као и могућност њихових решења. Чак и тамо где, по некима, историја нема значаја, као што су на пр. биологија и математика, Петронијевић открива тек у њихову историјском развоју јасан смисао њихев.

Значај Петронијевићев за историју појединих наука повећава се његовим решењем проблема да ли су „Словени произвели тако велике научнике, да: се сни могу поредити са једним Њутном или једним Архимедом“. Одговор на ово питање утолико је потребнији, што „имена највећих словеначких научника или су добро позната, а није познато да су сни Словени, или су једва позната“. Петронијевић сматра да „су ван сваке сумње научници првога ранга: Пољак, Никола Коперник, Руси: Димитрије Мендељев и Никола Лобачевски и Собрхрват Руђер Бошковић“.

Петронијевић тачно одмерује величину и значај Коперниковог преврата, који је „психолошки највише могућ“. Ниједан други интелектуални преврат не може се упоредити са Коперниковим, сем Декартовог“. Коперниково откриће има и капиталну филозофску важност. Културно човечанство се не може надати да ће решити велику загонетку Васељене, ако прво не упозна физичку структуру космоса.

Мендељев је знатан по своме великом открићу периодичног закона хемијских елемената, по коме „особине елемената јесу периодичне функције њихових атомских тежина“. Мендељев је дао опис о особинама елемената у то доба непознатих, који су доцније откривени још за живота његова. Петронијевић наглашује филозофску вредност овога открића, која је у томе, што нам оно „јасно показује да просте супстанције наше хемије не могу бити просте по себи и да се морају сматрати као једињења врло малог броја примордијалних елемената“. _

Величина Лобачевскога је у проналаску неевклидове геометрије. Видели смо да је она поникла из немогућности доказа петога постулата Евклидове геометрије. Лобачевски је први увидео да се он не може доказати, јер није једини могућан, при чему је показао „да је могуће извести целу једну гесметрију, кад се пође од постулата који је негација Евклидовог постулата и да ничег противречно: нема у ставовима такве једне геометрије. Према томе, неевклидова геометрија је логички могућна“. Лобачевсксво откриће је значајно, што је проширио поље опште геометрије, али је „од капиталног значаја за филозофију, јер се велика загонетка Васељене може решити само ако се претходно утврди права геометријска природа реалног простора“.

Призната је велика филозофска и научна фигура Руђера Јосифа Бошковића, кога једна енглеска енциклопедија назива Талијаном. „Он има знатну историјску вредност“, „али је далеко већа“ филозофска вредност његове теорије. Бошковић преставља типичну могућност објашњења. Он је својом теоријом „ставио себе у ред најсмелијих духова које је човечанство познавало.“