Учитељ

Ма да се словенски културни геније не ограничава на ова четири велика имена, ипак и она довољно јасно и несумњиво показују да су Словени способни да заузму и да заузимају, међу осталим народима, прво место у културном стварању човечанства. Они припадају разним деловима словенске расе, те је очигледно да ова у својој целини као и у свима својим деловима „показује духовне особине потребне за произвођење дела из области Више Науке“. У многостраним радовима Д-р Бранислава Петронијевића, пак, јасно се види да се у њему садржи синтеза великих словенских духова и да стога и он припада истинским великанима.

ТУ Завршна реч

Не може се претпоставити да поред назначене сазнајне три области постоји још нека. Познато је и учење о објективним вредностима као засебном царству. Међутим, ово царство припада или метафизичком или оностраном свету. Знамо да су, по Петронијевићу, вредности у емоцијама свесних бића. Стога се може рећи да је Петронијевић својим испитивањима обухватио свеукупни свет укључујући ту и хиперметафизичке проблеме, којима се и Хегел бавио.

У свима Петронијевићевим испитивањима метафизика садржи могућност свеопште експликације целине света, те је сазнање метафизичке стварности сазнање суштине а тиме и свеукупности света. Овим је наш филозоф приближио људски дух идеалу сазнања, који је, по њему, могућан „само у једном дефинитивном систему људскога знања, у коме ће метафизика, изведена као строги дедуктивносинтетички систем“, заузимати централан положај.

Д-р Милам М. Јовановић

Преглед на научни рад Др. Борислава Лоренца

Савремена психологија покушава да у једном претерано критичком духу укине појам свести, и тако остане не само без душе, што је већ одавно, него и без свести. Реч је међутим о томе да ли би то допринело решавању старих и постављању нових психолошких проблема; да ли је то стваралачки момент у развоју психологије или само неосновано, и отуда опасно, сужавање њеног предмета. Сасвим супротно томе површном захвату у ток душевних појава, Бергсон у својим делима: „Ез5а! 5иг 1е5 дЧоппбез шт тедја! де Ја сопзсјепсе“ и Мабеге ег тетоте“ открива у душевном збивању стваралачку слободу која извире из дубина за које поменута психологија нема органа. Лоски, један од највећих словенских философа, иде даље од Бергсона; он налази да се свако збивање, раг ехсеПепсе душевно, концентрише око своје исходне тачке, чија је садржина с оне стране простора и која је у ствари супстанција. Његова: „Психологија с гледишта волунтаризма“ заступа отворено и јасно супстанцијализам душе. Сама