Учитељ

Едуар Клаџаред (IN MEMORIAM)

У тешким часовима које проживљује човечанство прође каткад многи значајан догађај скоро незапажен. Тако је и недавно смрт чувеног женевског психолога и педагога Едуара Клапареда много мање одјекнула у свету, но што би био случај да није ратних страхота које око нас бесне. Ипак је прерана смрт овог великог науч- . ника болно одјекнула у душама његових многобројних другова, пријатеља, познаника и ученика којих он има широм света, па и код нас.

Едуар Клапаред (Едоџага Сјарагеде) родио се у Шампелу (Сћатре!) крај Женеве 24 марта 1873 год. у истој кући где је и умро 29 септембра 1940 године. Он је последњи мушки потомак једне угледне француске хугенотске породице, која се доселила у Женеву из Јужне Француске кад је _био опозван Нантески едикт (1685 год.). Његов отац беше пастор, а и Клапаред остао је читавог свог живота чврсто привржен протестантизму. Он је нећак чувеног природњака Едуара Клапареда, чије је и име на крштењу добио. Средњу школу завршио је у Женеви, а универзитет у Женеви, Лајпцигу и Паризу.

У првој својој младости одушевљавао се за студиј природних наука, као и његов стриц, а привлачио га је и позив истраживача. Ипак је прешао на студиј медицине, Слушајући предавања из експерименталне психологије што их је на женевском универзитету држао његов рођак Теодор Флурноа (Тћеодог Неоштоу) он се одушеви за ову науку. Његова докторска теза нови наслов Мишићни · осећај (|е зеп5 тигсијате). Одмах се могло наслућивати у коме ће се правцу кретати његов будући научни рад. Кад је постао лекар није се уопште готово никако бавио практичним лекарским радом, изузев кад је био на војној дужности. Врло брзо скоро су га сасвим заузела истраживања на пољу експерименталне психологије.

Универзитетску каријеру почео је Клапаред управљајући психолошком лабораторијом коју је основао Теодор Флурноа у Женеви. Године 1908 постаје ванредни професор експерименталне психологије у Женеви, а 1915 год. буде изабран за редовног професора.

Његов начуно-књижевни рад врло је обиман. У последњем. универзитетском каталогу његових публикација набројено је 351