Учитељ

Са формалне стране узето, 14 април, када је одржана седница на којој је извршена смена, је, у ствари, за учитељство био оно исто што је и 6 јануар био за народ. Та два датума су у тесној логичкој вези, да се с правом може рећи, да је 14 април директна последица 6 јануара. То се мора закључити и по идеологији коју су претставници учитељства од тога датума почели да истичу, а исто тако и по методама којима су се у своме раду служили.

Прве реформе које су почете, имале су за циљ да доведу стање учитељске организације у сагласност са прописима чиновничког закона. Зато је Извршни одбор још другог дана по преузимању власти, донео одлуку, у заједници са председницима секција, да се учитељско удружење организује по бановинским секцијама. Имало је да се организује 9 секција, а десета је била за Београд, Панчево и Земун. Извршни одбор је био непосредни спроводилац ове реформе. Он је одлучио кад ће се у коме бановинском седишту сазвати скупштина, прописао је дневни ред а председник Извршног одбора је лично присуствовао скупштини и утицао да се у управу изаберу људи са којима ће он моћи радити у постављеном правцу. -

Али то је била само једна страна посла. Власт је освојена у целој организацији али требало јој је дати правну форму и обезбеђење а исто тако израдити и идеолошку основу. Оно прво је дошло одмах у мају месецу потврдом правила Југословенског учитељског удружења. Та су правила била усвојена на Конгресу од 22 августа 1980 год. и поднета одмах Министарству просвете на одобрење и потврду. Међутим, на то се одобрење чекало све до месеца маја 1931 године кад су најзад стигла, одобрена, знатно измењена и допуњена. Све измене су имале главни циљ да пруже ефикасно обезбеђење за трајност и опстанак управе. Зато је кроз правила спроведено јавно гласање и укинуто пропорционално претставништво, уведен је велики број вирилних гласова и управи дато право да може искључити неког члана из удружења ако налази да он омета њен рад у обележеном правцу.

Затим, било је потребно да управа изради једну идеологију која ће служити као духовна основа њеном покрету. Ту долази на првом месту њено прикључење идеологији и пракси тадањег државног режима. Управа се изјаснила за идеју јединствене Југославије, за југословенски национализам. Не само што је она то прихватила, већ је преузела на себе дужност да ту идеологију пресади и у учитељству и да је стави на прво место његовог интересовања. Сам председник Рашић написао је чланак: „Чиновнички закон и наше удружење“, у Народној просвети од 20 априла, у коме, поред осталога, вели:

„Најбитнија тачка програма Југословенске учитељске организације јест: национализам југословенски. Испуњењем тога програма организација најбоље и најпуније служи интересима земље. Југословенска држава постоји толико јака као гранит и хоће свима и